Delo

886 Д Е Л 0 на вндик. Али у страху, кад вшне нервне центре захвати анемија, она постаје нарочито интензнвна, и манифестује се у оној занимљивој нојавн кад животпње из превеликог страха да не допадну чељустима свога непрнјатеља, саме трче у уста ненријатељу, кад нас страх да не паднемо у неку провалију, привлачи самој провалији, и кад нас непрекидно страховање и помисао да не учпннмо неку ногрешку, нагони да у њу упаднемо. У свима овим случајевима, помисао да чинимо нешто што је врло онасно, постаје веома интензивна, а њена тежња да се реалнше и остварн, (услед парализе впших активних моћн) добије толико маха да производи релултате какве напред наведосмо. Слично томе бива и при идеји да не можемо нешто урадити што би нас спасло из опасности. Тако помисао нпр. да нећомо моћи бегати илп запомагати, одузме понекад у опасности снагу за бежање и запомагање. Све ове манифестације страха исихичке и физичке, вндели смо, јасно ноказују да је ово осећање праћено смањивањем енергије малог и великог мозга испод нормалне количине. Али то се види не само по манифестацијама страха, то показује п сличност страха са стањима која се такође одликују оскудном енергнјом мозга, и супротност страха са стањима која се одлпкују обилном енергијом мозга, и напослетку, то показују и појаве које паступају после страха. Од стања која се одликују оскудном енергпјом мозга, поменућемо меланколију, која је, као што је познато, праћена анемијом централног нервног система.1 У меланколији и памћење и мишљење и вољње радње ослабе и малакшу. Покретн постану спори, непоуздани и без снаге, ноге се једва подижу цри ходу, глас је ослабљен, а говор моиотон и спор. Дрхтање и склоност к зевању познати, симптоми умора и малаксалости, јављају се такође. Меланколија се пак одлпкује осећањем сличним страху (иепријатно, депресивно, обимно н нелокализовано) и разликује се од овог, осим по начину јављања и трајању, поглавито тиме 1 Као иотврду навсиЊемо једно место из Крафт-Ебингове Пснхијатрнје: Јп ,це\\ ј**ен те1апсћо1шћеп Егкгап&ипб/иекапЈеп... ћапбећ е« 81сћ оЈТепђаг 111п пеигора11и8сће ЈппегуаПопз-хибШпЈе с!ег Агкепеп иш! <1атћ дезехке Егиаћгипк>81<Тгипр;сп (Апанпе) <1ег НптитпЈе..." р. 139.