Delo

С Т Р А X 387 што, обично, није праћена интензивном и перзистентном представом могућег трпљења.1 Докле меланколију прати оскудица енергије централних нервних органа, дотле познато стање узбуђености, изазвано •алкохолним пићима, прати обилност енергије ових органа. Мешајући се с крвљу алкохол јој модифицира састав, и она тако измењена. утиче на возомоторне центре, који су за промене у саставу крви нарочито осетљнви, те ови производе ширење крвинх судова и обилније притицање крви како нервним тако и осталим органима. Отуда се опажа тада извесан сувишак енергпје у централном нервном систему. Органи интелекта и воље прораде живље. Идеје теку лако, језик се одреши и најћутљивији почне говорити. Покрети постану живљи, очи се засијају и лице оживи. Певачи добију гласа н спаге за певање, а нонеки писци инсцнрације. Људи нак уморни и исцрпљени, п онп који се рђаво хране, осећају се окрепљени и освеженн. (Отуда је алкохолизам тако неизлечив код најнижих радннчкнх слојева). При обилнијој употреби алкохолних иића, изливи енергије постају неправилни и нерегулисанн, али у толико бујнпји. Нанит човек виче, пева и игра; разбија околне стварн, скаче, млатара рукама и т. д. Антагонизам између овог стања и страха, познат је свакоме. Он се не огледа само у томе што алкохолна ппћа нзазивајући ово стање, одгоне страх и храбре човека, него и у обратном фарсту, што страх кад је довољно интензиван, може да истрезнп. Потврду да је страх нраћен смањивањем енергнје малог и велнког мозга налазимо, као што рекосмо, п у ономе што бива после страха. Кад с одклањањем узрока који га је произвео, уклонимо осећање страха, онда нам лакне: осетимо нзвесну нрпјатност сличну оној коју осећа уморан човек кад седне да се одморп н да дахне душом. Ова је пријатност потнуно разумљива ако се сетимо шта бнва у нервном систему када контраковање крвних судова поиусти п нрестане. К‘рв почне нонова у довољној мери облпватп нервне органе, п у њима се 1 Фере у своме делу Ра1ћо1оц1е <1е> етоИоп*. р. З.Ч, нарочито наглашује сличпост фшшолошких процеса у страху н меланколијн: „Апа1о§ре <1е Г а>реог рћуто1о(цч<1ие <1е$ <ШТегеп1ев 1огте$ <1е 1а реиг <ци \апе <1и хоиреои ји>чи' а 1а Геггеиг, е! <1ев <ШТегеп1;е8 Гопиев <1е тећшсоће, >'ииро>е рагпсићегеннчп а Г оћвегуагеиг".