Delo

С Т Р А X 393 фактора, нема ни страха. Према томе, код најнижих анпмалних врста, код протозоа, целентерата, ехинодермата и т. д. (као и код одојчета у првим данима), осећање страха и не постоји. Место тога онп имају мање или више комплексне, рефлексне и инстинктивне нокрете који су потребни за одржање њихова организма. Као год што код нас махање руком према лнцу не изазивље страх него рефлексно затварање трепавица, тако код ових животиња оиасности уопште, не изазивљу смањпвање енергије малог и великог мозга, јер оне и пемају мозга, — него рефлексне радње и покрете који су за дате ирилике целисходни. Страх као емоција, као иепријатно осећање коме одговара смањивање енергије малог и велнког мозга, изазвано (преко вазомоторних центара) представом могућег трпљења, — могућан је тек онда кад постоје крвни судови, вазомоторнн центри и мали и велики мозак; а то су погодбе које су тек код антропода п виших молуска унеколико задовољене. Али ни то ппје довољно. Потребно је, осим тога, да постоји и веза између представе могућег трпљења и специјалне вазомоторне инерваццје која изазивље анемију мозга. Јер, свакако, једва је потребно н помињати да свака представа не изазивље ову инервацију, те је потребно специјално објашњење: откуда представа могућег трпљења (односно, физиолошкн супстрат ове представе) има ту везу с пнервацијом вазомоторннх центара. Објашњење је овде могуће само једно: природном селекцпјом. Животиње код којих је ма колико н ма на који начин била могућна ова веза, а с њоме и само осећање страха, пре су се могле сачувати од (нстпнских) опасности, остати у животу п оставитп потомство, него оне које нн нред истинским опасностима нису могле иматн ово осећање. Ово нрпродно одабирање, продужено кроз велики низ сукцеснвних генерацнја, а уз припомоћ закона наслеђа, створило је најпосле генерацпје код којпх је ова веза потпуно утврђена, и које је наслеђем предају једна другој. Ово је још у толнко вероватппје објашњење што је нрпродна селекција у овом случају имала, по свој нрплпци, само да развије и специјалпше једну тенденцнју која већ постојн. Код анималних организама постојн, на нме, једна особпна, која се и уопштем п у индивидуалном развићу јавља пре страха, а то је да свако триљење, свака болна сензација тежи да изазове оншту контракцнју крвних судова, због чега н нредстава трпљења (односно, представе које су за триљење везане) могу добитн, ма