Delo

394 Д Е Л 0 у најмањој мери, исту тенденцпју. Природна селекцнја, и борба за опстанак пмали су, дакле, само да потпомогну развпће п спецнјалисање ове тенденције према потребама организма.1 Овде сад имамо да пресретнемо једну примедбу коју ће нам читалац можда учинити. Ми смо видели да страх убија снагу анпмалннх организама, и ослабљује њихове духовне моћи које су пм потребне у борби за опстанак. Видели смо чак да се ово осећање одликује понекад особинама које организам терају правце у пропаст. Има животиња које кад виде змију, изгубе сваку спагу за бежање, и скамењено гледају непрнјатеља како пм се приближује. У другпм иак случајевима, нод утпцајем превеликог страха животиње саме грче у чељуст непријатељу. Како ће сад (пнтаће се) природна селекција потномагати постанак п развиће таквог једног осећања? И одпста, већина писаца који су додирпвали нитање о постанку и развићу страха: Бен, Мосо, Сели, Дарвин п други, — уздржавају се од објашњења природном селекцијом, и радије своде страх на аномалије нли несавршенство нервне супстанције. Међутим, наше је објашњење ипак могућно. Треба само имати на уму две стварн: прво, да је природна селекција потпомагала само развитак страха уопште, а не појединих експремних појава, које се јављају из других узрока а на супрот природној селекцији; и друго, да се страх јавља уопште пред могућим трпљењима крја не можемо отклонити и пред непријатељима с којима се не можемо борити, онде дакле где би иовећавање енергије и уздизање снаге било не само излпшно, него и штетно јер би подстпцало на још веће срљање у пронаст. Оно што је у таквим приликама за анимални организам обично најкорисније, јесте очевидно неномичност или очајно бежање, особине којима се нормалан страх превасходно одликује. Онде пак где се опасност може савладати и отклонити, страх је, као што смо већ видели, незнатан или никакав. Једино у случајевима прелазним могућно је нецелисходно јављање страха код људи слабе воље.2 Али п то показује да је нецели1 Упоредо с успостављањем ове везе (која представп могућег трпљеља допушта да н.зазивље ане.мију мозга) везпвапп су за иредставу могућег трпљења н иоједппи цс.чисходни рефлекспи покретп, којима се страх одлпкује и које смо ианред помињали. - 'Гакви „прелазпи“ случајеви, којих је код животиња релативно мало, код човека су безбројпн. нарочпто кад оиасност није чисто физичке нрироде.