Delo

400 Д Е 'Л 0 страх само у толико у колико се односи и на осећањау опште. Тако је Бен тврдио да осећањима, дакле и осећању страха, одговара дифузија нервних надражаја по нервном систему (Ето110пб анс! 1ће ш11, р. 3). Тога се мишљења придржава и Мосо: „У гневу, страху и свпма душевним немирима, када нас страст обузме, нервни таласи јуре и укрштају се по свима деловима нервног система, проузрокујућн живу мишићну активност.“ (Ба реиг, р. 105). Вебер у својој студији „Таз^бтп ипс1 Сгетеш^е1ић1“, држи да осећању одговара дифузија (АибћгеИипо-) нервних надражаја у мозгу. II Џ. Сели се слично изражава: Тће ресиИаш сопсотИап! о1' 1‘ееПпо’ 18 а шс1е1и сПВибег сИбсћаго-е 1'гот 1ће 1гот 1хе сеп1геб оп 1ће лто1и!аг^ тибс1еб апс! оп 1ће ш1егпа1 ог^апб о! с1гси1аИоп, геброгаИоп е!с.“ Тће Нитап ттП, I, 73. Вунт као да сматра да осећањима одговара дифузија нервних надражаја од сензитивних центара ка центрпма који управљају радњом срца. (Шегпасћ 1б1 лхоћ1 апгипећтеп Пабб Нег Ое1ић1бће1о1шп^ е!пег ЕтрКпсћт^ рћу81о]о°дбсћ е1пе АибћгеПипр^ Пег Ке17лт§блтог^ап^е лтоп Пет б1ппебсеп1гит аи! апс1еге Сеп1га1^ећ1е1е еп!бсћрпсћ1, сПе тП с!еп Неттипр;8пегуеп с1еб Неггепб 1п УегћтсАипр; б!ећеп.“ СгипПпбб, 1901, р. 107), По Спенсеру пак, „сваковрсна осећања, умерена као и врло иптензивна, која се с времена на време јављају у свести, јесу корелативи нервних таласа који се непрестано јављају и непрестано одбијају у обиму нервног система.“ РбућоЈору, II р. 536. — Као што рекосмо, сва ова тврђења односе се само на осећања у опште, и није место овде да их подвргавамо апализи. Ниједан од ових аутора није покушао да прецизно одредп која специјална дифузија (нервних надражаја) одговара осећању страха, и да по могућству особинама те дифузија објасни особпне овог осећања. Тек онда бисмо могли прићи оцењивању ових гледишта, и испитивати у колико она феномене страха објашњују, а у колико им противрече. Начин на којиседосад објашњавало осећање страха од стране психолога, састоји се поглавито у психолошкој анализи: непријатно осећање страха своди се на друга (простија) непријатна осећања. При том се ударило у два правца: .једни заступају мишљење да је страх продукат асоцијације извесних представа п опажања са трпљењима која су их у искуству пратила, док други, који своју теорију називају физиолошком, сматрају да саме т. зв. физичке манифестације страха (дрхтање, судовна