Delo

С Т Р А X 401 контракција, убрзана радња срца, лабавост мишића, разни рефлексни покрети итд.) шиљу преко сензитивних нерава масу сензација непријатног афективног тона, и да тај скуп непријатних органских осећања, сачињава осећање страха. Обе теорије имају својих варијација, као што постоје и гледишта ко.ја их спајају. Један од заступника прве теорцје .јесте Џемс Миљ. По његову мишљењу, страх је сећање извесног трпљења асоцирано с представом да ће нам се то трпљење догодити. (II 18 1ће к1еа о! а рат!и1 бапзаНоп аззоша^ес! лпШ 1ће Шеа о! Из ћеЈп^ ГиШге).1 Слично је објашњење Хербета Спенсера: „Имати у слабом степену она стања која прате примање повреда, и која осећамо за време бежања, значи бити у стању које се назива страх... Свако може посведочити да се психичко стање које зовемо страх састоји у представљању извесних непријатних последица“,'1 2 илп друкчије, да је страх само „делпмично буђење оних стања која су обухваћена у акту примања каквог зла.“ Такво је објашњење изнео и Шарл Рише,3 и Александар Бен,4 и 0. Ј. Нотапез.5 Има три разлога који говоре против ових објашњења. Прво је то што се страх и „сећање пређашњих трпљења“ при унутрашњем самопосматрању показују тако различни да се никако не могу идентификовати. Трпљења која смо искусили, могу битн ограничена и локализована, а страх је увек обимно н духовно трпљење. Кад се бојимо да нас неко не удари по руцн, онда није бол у тој руци оно у чему се састоји наш страх, него једно сасвим духовно трпљење. Друго, познато .је да деца п младе 1 Цитат Селиев, Тће Ншнап Мшс1, \о1. II р. 91. 2 До ћауе ш а зћ^ћ! <1е&гее еисћ р8усШса1 81а(е8 а> ассошрапу 1ће гесерНоп о! \\оип<18, апс1 аге ехрепепсес1 сћичпд Ш§ћ(, 13 1о ће ш а зсаге оГ \\ћа1 \\е са11 1'еаг... Егегу опе сап (ееШу 1ћа1 1ће рзусћ1са1 -аа1е саНес! Геаг сопзјзШ о1' шап1а1 гергезепШИопз о1 сег1аш раш!'и1 гезиИз". Рзусћоћ § 213. 3 „8х Г ои а реиг, с' ез! рагсе ^ие Г 1шаде с1е 1а с1ои1еиг е! с1е 1а шог! еб! 1н, е! срш по!ге е1ге 1ои1 епИег а ипе гери1бшп рго1'опс1е с!е 1а с1ои1еиг е! с!е 1а гаог!.“ Кехие с1. с1. Мопс1еб, 1886. јиШе!. 4 ЕшоИопз ап<1 1ће \\гШ, сћ IX.: ...„страх је пдеелно стање триљења п завнси од агенса који афпцпрају наше ндеје.“ 5 Меп1а1 егоШИоп ш ап1ша1б, р. 342: „\\ ћеп 1ће аи1есе<1еп(8 о! а раЈШи! регсерИоп гесиг ш сопбеоизпебб, 1ће ашша1 ог сћПс1 шиз! апПспрасе 1ће гесиг гепсе о1' 1ћа1 регсерИоп — шиз! зиНег ап Шеа1 гергезеп1аИоп о! рашз, апП зисћ зи11епп§ 18 Реаг“. — Тако п Хорвпц, „Хиг Хатг.цезсШе с!ег ОеГиШе-. р. 20. Дело, књ. 34. 26