Delo

402 Д Е Л 0 животиње показују страх од извесних ствари и појава које им још никакво трпљење нису проузроковале. Деца, а тако и људи, боје се нпр. од змије и ако још никакво трпљење нису од ње искусили. Мнш се боји од мачке чим је први пут види. Дете се платпи кад чује грмљавнну и ако још и не зна какво трпљење може отуда потећи. Све су то примери у којима се осећање страха нн на који начин не да свести на на сећање пређашњих трпљења: из простог разлога што нам је немогуће сећати се нечега што никад нисмо искусили. Најпосле, има болесних, празнпх страхова који нису изазвани ни мотпвисани никаквом представом, где, дакле, нема ни трага од каквог сећања. Шта више страх може бити изазван чисто физиолошким путем (упо* требом 1реса), без помоћи ма какве представе и ма каквог сећања.1 Међу нредставницима друге теорије страха најглавнији су дански професор Гап^е и амерички професор Виљем Џемс. Године 1884. њнх двојица изнели су, независно један од другог, једну исту теорију емоција уопште. II један и други тврдили су да је емоција скун сензација п осећања изазваних органским променама које се обично сматрају као фнзичко манифестовање емоццје. Сходно томе гледишту они су н страх схватали као масу сензација и с њима скопчаних осећања које преко сензитивних нерава изазивље лабавост мпшића, дрхтање, судовна контракција, слабије лучење жљезда, убрзана радња срца и остале иромене које се опажају на уплашену човеку. На сунрот, дакле, општем мишљењу да се прво јавља само осећање страха н да ове промене следују као његова манифестација, Џемс и Гаио-е тврде да се прво јављају ове органске промене, и да само осећање следује као последица њихова. Не дрхтимо ми, вели 1 Ова иста факта, а парочиго ова иоследња, обарају и оојашњење Хербартове школе, ко.ја .је страх тумачила борбом представа: види на пример, МбаЈВс, РвусВоЈофе, р. 486. — Многи пспхолози номињу страх само узгред, с неколико речн, које се .једва могу узети као објашњење, и на којима се ми не мислимо задржавази. Такав је нпр. случај код Вунта, 1'ђег сИе Мепбсћепип<1 Г1пегбее1е, р. 433: УоШшапп, РзусћоШрце, 11. р. 336; ТН. Иећеп, Рћузшћ Рвусћоћ р. 158; ћ. ВишопГ, Тћеопе зсчепИПцие <1е 1а бепзЉШГе р. 147. — Тако нсто нећемо се задржавати па мишњењима ко.ја су изпосили о страху Мосо, у својо.ј студијн ћа реиг, Дарвип, у делу Ехргебзшпн о! 1ће ешоиоиз, и Мантегаца. у делу „Фнзиономија и израз осећања"; пошто опи нпсу објашњавали страх као осећање, него су описнвалп и објашњавали поједине физичке манифестације овог осећања.