Delo

С Т Р А X 403 Џемс, зато што смо уплашеИг, него смо уплмшени зато што дрхтимо.1 Овако објашњење страха застуиају, осим Џемса и ћаи^е-а, н присталице њихове теорије емоција: Рибо (Рбућо1о^1е (1ез 8еиитеп(8: „Ка(иге с!е ГетоИои"), Леман (Наир1^е8е(2е ^ев Ое1ић181ећеп8, р. 114—126), Екснер, Килпе и т. д. Еап^е .је само изнео још и предноставку да није немогуће да су и код страха као н код емоција у онште возомоторни феномени првобитни и да осталп функциоиелни поремећаји организма, који изазивљу емоцнју, следују тек из ових.1 2 Ми ћемо овој теорији страха учинити само две примедбе. 1. Већина ових функционелних промена није у тако сталној вези са страхом да би се могла сматрати као узрок овом трпљењу. Тако к.уцање срца ири мањем страху бива убрзано а при већем успорено. Међутим и мањи и већи страху су непријатна осећања. Шта више убрзана радња срца јавља се и у радости, и онда дакле кад нема ни трага од каквог трпљења. Дрхтање целе снаге опажа се тек у врло интензивном страху; постојн дакле трпљење страха н кад нема дрхтања. Нанослетку н за само контраковање крвних судова, које одиста изазивље страх, само на сасвим друкчији начин него што су то 1,1 емс и Ланге зампшљалп, — може се показати да само собом не проузрокује никакво трпљење. Тако на врућинн кад се загрејемо н зацрве1 „Му Шеогу... 18 1ћа1 1ће 1)0<Шу сћапцен 1'о11о\\ <11гес11у 1ће регсерпоп оГ ех18Пп$ Гас1, аш! ГћаГ оиг Геећпр; оГ Гће «аше сћап&ез а$ Гћеу оссиг 18 сће етопоп.и .Јатен, Рппс1р1е$ оГ рзусћо1о§у, 1901. \о1. 11. р. 449. — „81 је ггетћ1е еп УоуапГ ип р1уГо1еГ ћгасјис $иг 11101, е$Г се сцГН $е ргосћиг сГ аћогс! ип егаг ригетепГ р^уећћјие, иие апдо1$8е срћ <1еГепшпе топ Ггетћ1етепГ, тс‘> ра1р!гаГ1оп8**1е соеиг, еГ Г ецагетепГ ће та рапвее, ои Шеп се$ рћепотбие* рћуЉјие8011Г-П8 (ћгесГетет ргоћиЈГз раг 1а саизе еГГгауапге, ег Г етоПоп рго\аепг-еНе ех1и81\'етепГ с1е8 Ггоић1е$ Гопсг1опе1$ <1е топ согр8.’“ Пајашњујући се за ову другу претпоставку, ћан.це после вели: „...841 $'аГГгаЈ, $оп еГГгоЈ п'е$Г чие 1а сепевГћевЈе <1е $е8 тосИПсаГшп* огцатцие8.“ ћев етоГтп*, 190'Ј, р. 98 н 100. 2 Ланге је с нелнком резервом нзнео бпо ову претпоставку, п одмах је пзрично додао да његова главпа теза о пспхологпјн емоција (т. ј. да се ове састоје из мноштва органских осећања нзазвапих функционе.тпнм поремећајима у нашем телу) пе би бпла уздрмана баш кад бн будући експерименти иоказали да те функциопелне промепе имају мпогоструко иорекло. У стварн. многа факта, од којих смо нека рапије изнели, а пека ћемо сад пзнетп. показују да му је ова претпоставка у главном тачпа (ма лл нема онај зиачај којн је пмала по њејовој теоријн емоција). а да је његова главна теза врлс* нетачна.