Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) А сад већ све зависи од њега. Почеше му поново милети мравп од пете до перчина. Внше нема сметље ни у њему самоме. Риба је прогутала удицу. Искушење га спопадаше опет с новом снагом, јер их нпје ометала неизвесност. Да, да! Риба је нрогутала удицу. Ннје се онирала. Ту га спопаде осећаље трнумфа и самољубља, а у исто време, док је мислпо на госпођу Машкову, чисто је стао молнти, у себн, да му опростн што је и за тренут могао посумњатп у њу и — сматратп је ма и за пет минута као честпту жену... Сад је бар знао како му ваља о њој мислпти и био јој је за то захвалан. Мало после стаде се смејати својој пређашњој заблуди. Тако јој је он спремао ирво иоштовање које јој п припада, а то је било нрезрење. Она је престала бнтп за њега нешто неиристуиачно, о коју се боре бојазни н нада. II пехотнце је сад рачунао њу као нешто своје, као нешто што прнпада њему, што је и сувише пупо дражи, алп баш тим самим н мање цене. Њему је пријатна била мисао: ако се искушењу одупре, да ће то бити чисто његова заслуга. Сад, кад су му врата шнром