Delo

408 Д Е Л 0 IX Сутрадан госпођа Полањецки доби писмо од својега мужа, да се тога дана неће вратити, јер мора да гледа неко имање на другом крају града. Дан после тога врати се и доведе са собом Швирскога, којијејош раније био обећао Бигјеловима и Полањецкима да ће их походити у летњиховцу. — Замисли само — рече Полањецки пошто се поздрави са женом — тај Бучинек, који сам гледао до самог је Јасмјења старога Завиловскога. Кад сам то -видео одем и до старца који се не осећа нешто добро, и ван свакога очекпвања нађем тамо господина Швирскога. Помогао ми је да разгледамо Бучинек и кућа ми се веома допала. Лепа је градина, повећи рибњак, по нешто шуме. Некадајето било знатно пмање, али су земљу испродавали, те је крај дворишта још мало остало. — Ах красна кућица: довољно хладовине, довољно нромахе, довољно шприне — рече Швирски. — А хоћеш ли купити? — упита Марина. — Може бити. За сад бих само узео под најам. Провели би тамо остатак лета и уверили бн се да ли је за нас. Продавац је тако поуздан у то да ће нам се допасти да пристаје да узмемо под закуп. Хтео сам му одмах дати капару, али сам волео да прво чујем твоје мишљење. Марини је мало жао било да се одвоји од Бпгјелових, али кад виде како муж не скида очију с ње и да му је очигледно много воља да остатак лета проведе у којем куту, изјави да врло радо пристаје. Бигјелови се стадоше томе противити и стављати своје вето, али кад им Полањецки објасни да то чини ради пробе оне куће, у којој би он и Марина отада проводили свако лето, до суђенога дана, морадоше признати да је разлог оправдан. Полањецки пак рече: — Онда ћу сутра ногодити и пренети од ствари што буде најиотребније, а прексутра ћемо већ моћн прећн. Па то испада некако као да би ви хтели пошто пото да утечете одавде — рече госпођа Бигјелова; а што тако журите? Најзад се удеси тако да се Полањецки нреселе кроз три четирп дана у Бучинку. У том се донесе обед, за време којега