Delo

X Р 0 Н И К А 419 Благодарећи тој својој особитости и та „мутна средина-, приликом одбијене светлости, чини се нашем оку у голубијој боји; приликом пак продирања поморанџевих зракова, кад се те боје мењају усљед неједнаке количине туђинеких, страних теланца која се находе у ваздуху: у колико буде више водених капљица у њему, у толико ће запажније прелазити голубија боја у беличасту, поморанџеву па шта више и у црвенкасту. Замислимо, да је у области нашега посматрања онако жива илаветникаста боја неба постала најпре беличаста, а после тога да се небом превукла поморанчева боја. У везп са оним што напред поменусмо, таква се нојава често нута внђа, нарочито кад се приближује џиклон или већи олуј, који су обично тучно засићени воденим каиљицама или градом. Таква појава у промењеној светлости може се свакад необично оштро запазити, кад сунце стоји ниско на видику, хоризонту, а нарочито кад се тек спустимо под хоризонат, тј. кад је већ на заходу; стога дакле, што у тој прилици сунчеви зраци морају пролазити кроз већу дебљину густа ваздуха, који је уз го н прожет, засићен, већом количином влаге. Та влага атмосферека, задржавајући у својој маси зраке светлости јачега преламања, за које рекосмо да дају небу изразиту голубнју боју, пронушта напротив зраке слабијега преламања, који превлаче небо особитим жућкастим тоном са разним преливима поморанџеве п црвене боје. У томе погледу нубликовао је проф. Рајман једно своје иосматрање, чињено у Хиршберг-у, у Шлеској: ..Беше у почетку августа, — велп Рајман, — небо се по иодне превуче жућкасто-пепељавим преливом, којн је иоетупно јачао а кад је било с вечера добило је једноставно жугу боју. У тај пар време је било још тихо. Мало доцннје почела је падати киша, у почетку слабија — затим усиљенија. Облаци н нредмети на површини земље почелп су се заодеватп црвенкастнм преливом; у позно доба ноћи киша беше иреетала, алп облацн непрекидно иокриваху небо, не само ге поћп иего п сугра-дан. Другога дана нредвече кнша је нонова падала п грајала је, уз поступно јачање, до иодне трећега дана, усљед чега је \ планинскилг дољама наступнла необично ве.нгка нонлава". Моглп бисмо с праном учинити нрнговор метеоролознма, да су до скора веома мало поклања.ш пажњу помснутпм погодбама у атмосфери, а на пме па ону њихову везу, која се пепољује у бојп иеба п етања времена; стога су п иосматрања