Delo

420 Д Е Л 0 иоменуте врсте атмосферских појава још по с-ве малобројна, не само у оним местима, камо постоје, ђоја, уређене метеоролошке станнце и њихове централе, него п у многима другим изван области њпхова посматрања а која су искључно предана културп пољске привреде: ратарству, воћарсгву, виноградарству и т.д. Док, међутим, све те тако лако запажљиве и схватљпве појаве, имају угод зато неоспоран значај, јер нам могу врло често корпсно пос-лужитп као поуздана знамења у ранијем познавању промене времена: да нам, уз обојени хорпзонат поморанџевом или црвеном бојом, речито напомену изобпље влаге у ваздуху, дакле, ускори наступ цпклона или олуја, који са собом иовлаче наглу п оштру промену времена — плаховиту кишу, град, пустошан олуј и др. непогоде штетних последпца. Да бпсмо добили иравилно и потпуно схватање о поменутим појавама светлости у атмосферп, зауставимо се неки пут ма и пред онаком појавом на небу, као што је дуга, коју пнако радо гледамо. У оном истом поретку схватања какав смо напред објаснпли у постајању разнпх оитичких боја уверили бпсмо се, да укупна боја дуге мора, у даној ирилици а под утпцајем атмосферс-ких погодаба, немпновно претрпети неке промене, које зависе од прпсутне количине влаге у атмосфери и у опште од ступња њене густине: у колико има мање влаге у ваздуху, у толико ће с-е на дузи жпвље пстпцати голубији тон боје; напротив, пак, ако атмосфера садржи велику количпну водених капљица, кроз чпју средпну најјаче пролазе сунчанп зраци елабијега преламања, онда ћемо угледати дугу у јачој помораиџево црвеној па шта више и чисто црвеној боји. II одиста, по Крепс-овим носматрањима, иостојп у томе потледу утврђено иравило, да црвена дуга у Елзасу служи као најпоузданије знамење кишну времену. То се утврђује и кад та, црвена, боја преовлађује у сунчеву оквиру, нред његов залазак нли месечеву одмах након његове нојаве на видику. .Још ирегледније можемо запазити поменуту иогодбу у оним разноврсним ирелпвпма боја, који кадшто покривају небо у први сумрак и које обично називамо „вечерње црвенило“ или „вечерњу румени. Свака таква посматрања, која бисмо ма и овлаш учинили у погледу на поменуте појаве, не могу остатн бар у толико неоиажене а да не бисмо ее уверили, да вечерње — а тако исто и јутарње — црвенило, румен, није