Delo

X Р 0 Н И К А 421 <звакад једне исте боје и интензивности: некад се појављује нешто блеђа, некад, напротив, одликује се необпчном живошћу, с интензивном сјајношћу у преливању овда жуто-црвена, онда црвена или пурпурна, карминскога ирелива. Све ове промене у бојама и њиховим необично изразптим прелпвима, нпјансама, етоје у чврстој ногодбп са физичким особинама оне исте „мутне средине“, која преставља атмосферу у завпсном односу од количине водених капљица и разних чврстих минералних и др. материја или тела, која се находе у ваздуху, то у већој, то у мањој количини. Такви подацп прикупљени су у доцнпје време са впше с-трана, п са њима се потпуно утврћује онај необичнп значај, од какве кориети могу они бити у практпци уз методска посматрања вечерњег или јутарњег руменила на хоризонту, која често пута посматрамо као последицу поменутих погодаба у атмосфери. Народна метеорологија одавно је уочила ту значајну иогодбену везу, па стога и утврђује: да ватрена плп пурпурно црвена боја неба, коЈа често пута пратп „рађање“ пли залазак сунчев, наговешћује јак ветар пли ма какву другу промену времена. Такво пресудно закључивање пародне метеорологије потпуно се.правда познатим и неоспорним фактпма, јер кад сунчани зраци, прилпком његова изласка плн заласка, морају неминовно проћп кроз област у којој беснн цпклон, камо је атмосфера свакад необично јако ирожета воденнм капљпцама, — онда п таква већ узмућена атмосфера, „мутна средина“, за коју знамо да најјаче пропушта жуте, црвене и п помораицеве зраке, мора покрнти некп део хоризонта одговарајућим бојама. (Наставиће се)