Delo

214 Д Е Л 0 гепсЈиез 1гез ћоппе!ез еп у сћап^еап! 1ог1 реи с!е сћозе“. Каснпје следоваху преводи Плаутовнх „Каптива“ рзаробљеника), неколиких ппсама Цицеронових Атику, избора Цицеронових писама пријатељима, Еклога, „Георгика“ и неколпко књига из Енеиде од Вергилија. Иако су многе од тих књига, изишле после укидања њихових школа, оне беху зачете и написане за време њихова постојања и потекоше управо из њпховнх прпмењених метода. Норт-Ројалски учитељи полажаху од прннципа, да учење, место да буде сурово и оштро, и да најбоље године троши на прве елементе, треба да помаже ученнке, штојемогућно впше, н да им буде управо пријатније но забава или игра. Због тога разлога они почињаху са француским језнком и управо овде уведоше једну новину. Учећи азбуци они не именоваху слова именима, која су пм обично била дана од граматичара, но звуцима, које имађаху на крају у називима, тако да су вокали и дифтонзи изговарани сами, а консонанти једино у вези са њима. Овај се метод приписује Паскалу, али он може бити много старији. ПортРојалу се такође приписује п изналазак челичних пера, велике благодати за децу. Пошто су научили француски, васпитаници су читали преводе класика и упознавали се са њиховим градпвом. Тада се приступало латинском. Превођено је са француског на латпнски, али не писмено но ллуа уосе — уместо да уче брижљиво израђену граматику Деспотерову (Везраи1еге) на гласу у то доба, они су, пошто су се упознали са простим деклинацијама и коњугацијама, учили листе неопходних именица, заменица, глагола и прилога. Правила је допуњавао учитељ својим преводом \чуа \тосе. Тако почињућп читатп пнсце на латинском, које су увек прво учпли понављати на француском, и вођени корак по корак симпатичним учнтељем, који је имао мали број васпитаника, они су научили добар део језика од десете до дванаесте године. Што се латинских стихова тнче, ту јансенисте беху напредније не само према њнхову добу но и према нама самнм. Арнол вели у свом „Ве^етеп! (I’ Е1ис1ез“, да је задавати васпитанпцима, да код куће граде латинеке стихове, дангубљење. „Пзмеђу седамдесет или осамдесет ученика може бити два или три имаће што од тога“. Остали ће се само бесциљно мучити. Арнол допушта састављање иригодних ех1етроге стнхова, о ком датом предмету. У Грчкој су у наставн увелн велпку новину. Они су учили грчком директно с фран-