Delo

II Л А В 0 5 К А 383 Наша четири пријатеља пазивају мене н Клелију двема удовичицама. Код Роспјеве друштво је веће. Долази више света, а нарочнто женског, те су вечери мање ирпјатне. Као што впднш само тај факат, што више волим мало Клелијино друштво, показује ти да сам паметна женнца. А шта ти радиш? Проводиш ли се? Пиши ми на дугачко и воли своју Аделину. апрпла 1888. Да ли би ти умела да ми кажеш, Бпјанка моја, штајето грешна љубав? То је питање које себн постављам има већ два месеца, п одговор који дајем себи самој није потпун одговор, релативан је, не задовољава ме сасвим, али ме умирује. Ја себи одговарам да не знам шта је грешна љубав, али да моја није таква. Неће ти се учинити чудновато, теби која ме познајеш и која делиш моје мишљење, што ти говорим тако мирно о ономе што си — заклела бих се — предвиђала да he се догодптп, и што се догодило. Али, напослетку, јесам ли крива? Да видимо. Једна жена иде у друштво: леиушкаста је, млада је, сасвим слободна, за што није она крива. Наравпо, одмах је окруже многи. Удварају јој се, испуњени надама: чини им се да ће је лако освојити! А она, не осећајући љубави према свом мужу, допушта да јој се удварају, из таштиие, из лакомислености, стога што нема моралног осећаја. Најсмелијп, или најпрактичнији; најлепши или најелегаптппји; коњички официр са звекетом сабље и мамуза; гроф А., илп маркнз Б., са блеском својих круна; или милионар В., који може пзобнлно трошити за све што је потребпо ради удварања жени, а да опа, опет, од свега тога нема никакве матерпјалпе користи; један уопште од таквих вечитих удварача од заната успе брже но што се надао. Једнога лепога дана прпстапе на састанак, и дође му у кућу... нп мало заљубљена, али просто нспуњена радозналошћу да... згреши. У деведесет девет случајева од сто онази се, кад је ствар свршена, да није бог зна шта. Али ствар се више не да ноправитн, те после, да бп се сопствени грех оправдао пред собом н пред светом, чини се поново. Јер карактеристика је тога греха,