Delo

II Л А В 0 Ј К А .‘{85 не видећи нх, и пшли смо папред, ue водећи рачуна, докле пас једна електрична сијалица не подсети да се вратимо. П кад смо дошли пред мој стан, држали смо се испод руке, дуго, не гледајући се, бојећи се да се погледамо. II тек смо се онда одлучили да отворимо капију кад смо чули где нам се приближују нечији кораци. Тада ми он промрља: — Немојте увече долазити ка госпођи Клелији. Ја побегох у кућу, срећна, блажена; и учинило ми се да , сам друга, и учинило ми се да сам се тада родила, и да је мој живот дотле само био сан. И свом мужу иричала сам живо н весело као и увек, све што сам чула, о чему се разговарало код Клелије. II докле ме је он грлио, затворила сам очи н заборавила све. Је ли грешна моја љубав? Аделина. Недеља. Наравно, Бијанка моја, да сам опет отишла Клелпји. Нпсам ни једног часка мислила да нећу отнћи, нити сам осетила страха или се колебала кад сам ушла у салончпћ у коме је већ био он, седећи у Својој обичној наслоњачнци, у својој уобнчајеној пози, пуној нреданости и у исти мах исправне чедпости. Мислим да нисам ни поруменела кад сам га угледала. Свако створење доведено на свет без питања (стара мнсао и стара фраза, али у којој се крије прво и најубедљнвије нзвнњење за сваку људску кривицу), има право да живи. Вегетовање је за животиње и биљке. Ја сам вегетовала, внше или мање добро, задовољавајући више или мање правилно функције организма, до 25 година. II једнога лепог дана осетнх да жнвнм, и добих вољу да живим. Да ли да то ускратим себп? Родила сам се као сироче; одрасла сам без радостн, без осмејака, без љубави око себе; доживела сам двадесет четврту годину проклињући дан кад сам дошла на свет; срце ми је венуло у грудпма, јер нисам могла да волнм пнкога — (била сам лишена и тебе, јединог милог створа!); — провела сам најлепше године, исмевајући и мрзећи све и свакога, нроживела сам их без наде, без амбиција, без циља... н, данас кад ми се дала прилика да имам нешто добро, у истпни добро; данас кад сам осетила и увидела да срце пије умрло; данас кад волим, једном речју, кад волим, и кад волећп осећам да сам неко, неко ко Дело, књ. 48. -5