Delo

294 Д Е Л 0 ћеном саветнику, излагао му тачку по тачку свога финансијског пројекта. Готово у једно исто време са одласком жениним, десио се и најтежи за једног чиновника догађај — прекид поступног напредовања његовог у служби. Тај прекид се извршио и сви су то већ јасно видели, али Алексије Александрович још није био свесан тога да је каријера његова завршена. Да ли је то услед сукоба са Стремовим, или због несреће са женом, или је просто Алексије Александрович дошао до границе, која му је била предодређена, тек ове године за свакога беше очигледно да је његово службено поприште завршено. Онјејош заузимао знатан положај, био је члан многих комисија и комитета; али он беше човек, који се већ сав испољио и од кога више ништа не очекују. Ма шта он говорио, ма шта он предлагао, њега слушаху тако, као да је оно што он предлаже већ давно познато и да је то баш оно што не треба. Али Алексије Александрович то није осећао и, унаточ томе, будући удаљен од непосредног учешћа у владиним пословима, још јасније је сад видео недостатке и погрешке у раду других, и сматрао је за своју дужност да указује на срества за њихово поправљање. Ускоро после растанка са женом, он поче писати свој први нацрт о новом суду, поред безбројних и никоме непотребних нацрта за све гране државне управе, које му је суђено било да напише. Алексје Александрович не само да није примећивао свој безнадеждан положај у чиновничком свету и не само да се није једио због тога, већ је више него икад дотле био задовољан својим радом. „Који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени, а који је нежењен брине се за Господње, како ће угодити Господу“, говори апостол Павле, и Алексије Александрович, који се сад у свима пословима руковођаше Светим Писмом, често се сећаше овога текста. Чињаше му се да је, од оног дана кад остаде без жене, самим овим пројектима боље служио Господу, него пре. Очпгледно нестрпљење члана Државног Савета, који је желео да оде од њега, није нимало бунило Алексија Александровича; он преста са излагањем тек онда кад саветник умаче од њега, користивши се за то пролазом једног лица из царске породице.