Delo

АНА КАРЕЊИНА 299 читао, није могао да отера тешке успомене о својим односима према њој, о оним погрешкама, које је, како му се чињаше сад, починио односно ње. Успомена о томе, како је, враћајући се с трка, примио њено признање неверства (особито то, што је тражио од ње само спољну нристо.јност, а њега није изазивао на двобој) мучила гајекао кајање. Такође га мучаше и успомена о писму, које јој је написао, а особито његов, никоме непотребан, опроштај и његове бриге о туђем детету; све то пекло га је на срцу, као стид и кајање. И такав исти осећај стида и кајања обузе га сада, кадје нретресао сву своју прошлост са њом и сећао се незгодних речи, којима је после другог колебања затражио њену руку. „Али зашто сам ја крив‘?“ говорио је он у себи. И ово питање увек изазиваше у њему друго питање, — да ли друкчије воле, да ли се друкчије жене ови други људи, ови Вронски, Облонски... ови коморници са дебелим листовима? II пред њим се појављиваше читав низ ових сочних, снажних људи, који не знају за сумњу и који су нехотице увек обраћали на себе његову радозналу пажњу. Он тераше од себе ове мисли, стараше се да убеди себе да он не живи за овдашњи привремени живот, нега за живот вечни, да се у души његовој налази мир и љубав. Али то, што је он у овом привременом ништавном животу учинио, како му изгледаше, неке ништавне погрешке, мучило га је тако, као да и није било оно вечног спасења, у које је веровао. Али ово искушење није дуго трајало, и ускоро се у души Алексија Александровича опет успостави онај мир и она висина, благодарећи којима могаше да заборавља све оно, чега није хтео да се сећа. XXVI — Шта је било, Капитоничу? — рече Серјожа, румен и весео, вративши се из шетње уочи свога рођен-дана и предајући своју набрану горњу хаљину староме вратару, који се са висине свога раста осмејковаше на њега. — Је ли био данас повезани чиновник? Је л’ га примио тата? I ч \ л°— Примпо. Чим је деловођа изашао, пријајвио сам га, весело намигнувши, рече вратар. — Дајте, ја Еу скинути. — Серјожа! — рече Словенин гувернер, зауставивши се на вратима која су водила у унутрашње собе. — Скините сами. 20*