Delo

304 Д Е Л 0 у књижицама, али који сасвим не личи на Серјожу. И Серјожа се увек стараше да пред оцем изиграва тога дечка из књига. — Мислим, да ти то разумеш? — рече отац. — Да, тата, — одговори Серјожа, претварајући се у оног уображеног дечка. Час се састојао из учења напамет неколиких стнхова из Јеванђеља и понављања почетка Старог Завета. Стихове*из Јеванђеља Серјожа је знао прилично, али баш онога тренутка, кад их је говорио, он се загледа у кост на челу очевом, која се превијаше тако нагло код слепог ока, да се он сплете, и свршетак једног стиха пребаци у почетак другог. За Алексија Александовича беше очигледно да он нпје разумео оно што је говорио, и то га раздражи. Он се намршти и поче објашњавати оно, што је Серјожа већ много пута чуо и никад није могао да запамти, јер је сувише јасно појимао — слично ономе даје „одједном“ околност начина радње. Серјожа гледаше у оца уплашеним погледом и мишљаше само о једном: да ли ће га отац натерати, или не, да понови оно што је он казао, као што се то понекад дешавало. Ii ова мисао тако уплаши Серјожу да он већ ништа није разумевао. Али отац га не натера да понови, већ пређе на лекцију Старог Завета. Серјожа лепо исприча саме догађаје, али кадјетребало одговорити на питање о томе, каква је праслика била у неким догађајима, он није ништа знао, без обзира на то што је већ био кажњаван за ту лекцију. Али о патријарсима пре потопа он већ није могао ништа да каже, и само се увијао, рецкао сто и клатио се не столици. Од њих он није ниједног знао, осим Еноха, који је жив узет на небо. Пре се сећао имена, али сад је сасвим заборавио, особито стога, што је Енох био његово омиљено лице из целог Старог Завета и за његово узеће на небо везивао се у његовој глави читав дуги ток мисли, коме се он сад и предаде, гледајући укоченим погледом у ланац од сата очевог и у полузакопчано дугме на прснику. У смрт, о којој су му тако често говорили, Серјожа сасвим није веровао. Он није веровао да људи, које он воли, могу умрети, а особито да ће и он сам умрети; он је питао о томе чак и људе којима је веровао, па су му и они то потврђивали; дадиља је такође говорила, премда нерадо. Али Енох није умро, значи, не умиру сви. „И зашто да сваки не може исто тако