Delo

АНА КАРЕЊПНА 315 — Jec', ти не би пустио! Десет година служити и осим добра ништа друго не видети, па сад изаћи и рећи: изволте, молим, напоље!.. Вешто ти водиш политику! Знам ја! Боље гледај, како ћеш господара да поткрадаш и медвеђе бунде вуцараш. — Солдачино! — нрезриво рече Карњеј и окрете се дадиљн, која улажаше. — Ето, судите сами, Марија Јефимовна, пустио и ником ништа не казује, — обрати јој се Карњеј. Сад ће Алексије Александрович да изађе и да иде у детињу собу. — По&Нши^ пЗ&л6®н4 — говорила је дадиља. — Ви, Карњеј Васиљевичу, гледајте те задржите господина, а ја ћу да тркнем да је некако одведем. Послови, послови! Кад је дадпља ушла у детињу собу, Серјожа је причао матерн како је, клизајући се с брдањка, пао заједно с Надицом п три пут се нретурили. Она је слушала звуке његовог гласа, видела његово лице, осећала његову руку, али није разумевала оно што је говорио. Требало је одлазитп, требало га је оставити — само је то мислила и осећала. Она је чула и кораке Василија Лукича, који је долазио до врата и кашљао, чула је и кораке дадиљине, али је седела као скамењена, не будући у стању ни да почне да говори, ни да устане. — Госпођо, голубице! — проговори дадиља, прилазећи Ани и љубећи јој руке и рамена. — Ето, Бог је обрадовао наше новорођенче. Ништа се нисте променили. — Ах, дадиљо драга, ја нисам знала да сте ви овде, прибравши се за тренутак, рече Ана. — Ја не живим овде, ја сам са ћерком, дошла сам да честитам, Ана Аркадијевна, голубице! Дадиља се одједном заплака и поче јој опет љубити руку. Серјожа, светлећи очима и осмејком и држећи се једном руком за матер а другом за дадиљу, табао је по ћилиму пуначким голим ножицама. Нежност миле му дадиље према матери доводила га је у усхићење. — Мама! Она често долази к мени и кад год дође... отпоче он, али застаде, приметивши да дадиља нешто шапатом рече матери и да се на лицу материном појави плашња и нешто налик на стид, што јој тако није личило. Она му приђе. — Мили мој! — рече она. Она не могаше рећи збогом, алп то рече израз њеног лица, и он појми. — Мпли, мили Кућик! — изговори она име. 21*