Delo

316 Д Е Л 0 којим га је звала малог, — ти ме нећеш заборавити? Ти... — али више није могла говорити. Колико је после измишљала речи, које му је могла казати. А сад није умела и није могла ништа да каже. Али Серјожа разумеде све шта је хтела да му каже. Он појми да она беше несрећна и да га је волела. Он је појмио шта више и оно што је шапатом говорила дадиља. Он је чуо речи: „увек после осам часова“, појмио је да се то говорило о оцу и да мати не сме да се сретне с оцем. То је он појимао, али само једно није могао да разуме: зашто се ua њеном лицу појавише стид и плашња?.. Она није крива, а боји га се и стиди се нечега. Он хтеде да јој зада питање, које би му разјаснило ову сумњу, али то не смеде да учини; он је видео како се она мучи, и беше му је жао. Он се ћутке припи уз њу и рече шапатом: — Не иди још. Он још неће доћи. Мати га одвоји од себе да види, да ли он мисли оно што говори, и на преплашеном изразу његовог лица она прочита, да је не само говорио о оцу, као да је питаше, како треба да мисли о оцу. — Серјожа, пријатељу мој, — рече она, — воли га, он је бољи од мене, и ја сам крива пред њим. Кад порастеш, ти ћеш пресудити. — Од тебе нема ништа боље!... — повика он у очајању кроз сузе и, дохвативши је за рамена, поче је из све снаге привлачити себи дрхтавим од напрезања рукама. — Душице, малено моје! — проговори Ана, и заплака се онако исто слабо, детињски, као што плакаше он. У то време врата се отворише и уђе Василије Лукич. Код других врата зачуше се кораци, и дадиља уплашеним шапатом рече „иде“, и пружи шешир Ани. Серјожа се спусти на постељу и зајеца, покривши лице рукама. Ана одмаче ове руке, још једанпут пољуби његово мокро лице и брзим корацима изађе на врата. Алексије Александрович иђаше jo] у сусрет. Спазивши је, он стаде и обори главу. Без обзира на то, што она мало час говораше да је он бољи од ње, за време оног брзог погледа, којим она обухвати сву његову фигуру са свима подробностима, њу обуаеше осећаји одвратности и злоће према њему-^и зависти због сина. Она хитрим покретом спусти вал и, убрзавши кораке, готово истрча из собе.