Delo

АНА КАРЕЊИНА 317 Она није успела ни да извади оне играчке, које је са таком љубављу и тугом избирала јуче у дућану, и тако их врати натраг кући. XXXI Ма како сплно да је Ана жудела за састанком са сином, ма како да је одавно мислила и спремала се за то, она никако није очекивала да ће тај састанак тако силно подејствовати на њу. Вративши се у своје усамљено оделење у гостионици, она дуго не могаше да појми, зашто је она овде. „Да, све је то свршено, и ја сам опет сама“, рече она у себи и, не скидајући шешир, седе у наслоњачу која стајаше крај камина. Упрвши непомично очи у бронзани часовник, који стајаше на столу између прозора, она стаде мислити. Девојка-Францускиња, доведена из иностранства, уђе и предложи јој да се облачи. Она зачуђено погледа у њу и рече: „доцније“. Лакеј јој понуди кафу. „Доцније“, рече она. Дојкиња-Талијанка, спремивши девојчпцу, уђе с њом и принесе је Ани. Иуначка, добро одхрањена девојчица, као и увек, спазившп матер, сави голе ручице, оборивши дланове доле, и, смешећи се устима без зуба, поче као риба пловак трзати ручицама, шуштећи њима по уштирканим борама извезене сукњице. Није могућно било не осмехнути се, не пољубити девојчицу, није се могло а да јој се не пружи прст, који она дохвати, вриштећи и цупкајући целим телом; није могућно било не подметнути јој усницу, коју она у виду пољупца дохвати у своја устанца. Све је то урадила Ана, и узела је на руке, и натерала је да скаче, и пољубила њене свеже обрашчиће; али, гледајући ово дете, она још јасније појми да онај осећај, који она имаше према њој, није био чак ни љубав, у сравњењу с оним што је осећала према Серјожи. Све је у овој девојчици било љупко, али све tq, незнано зашто, не дираше за срце. На прво дете, ма и од нељубљеног човека, уложене су све силе љубави које не добијаху задовољења; девојчица је рођена у најтежим погодбама, и на њу није био утрошен ни стоти део оних брига, које бебу утрошене на првога. Осим тога, у девојчпци беху још све очекивања, а Серјожа је већ био готово човек, и још мио човек; у њему су се већ бориле мисли, осећаји; он је разумевао, волео, он је судио о њој, мишљаше она, сећајући се његових речи и погледа. И она је на свагда,