Delo

Д Е Л 0 — Разуме се, нема никаквог узрока, — натмуривши се, рече он. — Па баш то и ја велим, — рече она, намерно не разумевајући иронију његовога тона и мирно заврћући дугачку мирисаву рукавицу. — Ана, за име Бога, шта је с вама? — рече он, будећи је исто онако, као што јој говораше некада њезин муж. — Не разумем шта ви питате. — Ви знате да је немогућно ићи. — Зашто? Ја нећу ићи сама. Кнегињица Варвара ићи ће са мном, она је већ отишла да се обуче. Он слеже раменима, с изгледом двоумице и очајања. — Али зар ви не знате... — отпоче он. — И нећу да знам! — готово узвикну она. — Нећу. Кајем ли се ја за оно што сам учпнила? Не, не и не. И кад би се ово опет поновило, спочетка, било би ово исто. За нас је, за мене и за вас, значајно само једно: волимо ли ми једно друго. А других комбинација не може бити. Зашто ми живимо овде оделито и не виђамо се? Зашто ја не могу ићи? Ја те волим, и мени је све једно, — рече она на руском, погледавши у њега са особитим, непојмљивим за њега блеском очију ако се ти ниси променио. Зашто не гледаш у меие? Он погледа у њу. Он виде сву лепоту њеног лица и накита, који јој је увек тако лепо стајао. Али сада, баш њена лепота и елегантност беху оно што га је дражило. — Осећај мој не може се променити, вп то знате, али ја вас молим и преклињем да не идете, — рече он опет на француском, с нежном молбом у гласу, али с хладноћом у погледу. Она није чула глас, али је видела хладноћу погледа, и раздражено одговори: — А ја вас молим да изјавите, зашто ја не смем ићи. — Зато, што вам то може причинити... — Он замуца. — Ништа не разумем. Јашвин n’est pas compromettant, а и кнегињица Варвара ништа није гора од других. А, ево и ње! XXXIII Вронски је први пут осетио према Ани јед, готово злоћу, због њеног намерног неразумевања свога положаја. Овај осећај појачавао се још и тиме, што није могао да јој изрази узрок