Delo

328 Д Е Л 0 — Што не идеш faire la cour а madame Karenine? — додаде она, кад се кнегпњица Сорокина удаљи. — Elle fait sensation. On oublie la Patti ponr elle. — Maman, ja сам вас молио да ми о томе не говорите, одговори он мрштећи се. — Ја говорим оно, што говоре сви. Вронски ништа не одговори и, рекавши неколико речи кнегињици Сорокиној, изађе. На вратима се срете с братом. — А, Алексије! — рече брат. — Каква гадост! Луда и ништа више... Сад сам баш хтео да одем до ње. Хајд’мо заједно. « Вронски га не слушаше. Он брзим корацима пође доле; осећаше да му треба нешто учинити, али није знао шта. Јед на њу, што она стављаше и себе и њега у такав лажан положај, заједно са жалошћу према њој, због њених мука, — узбуди га. Он сиђе доле у партер и упути се право ложи Аниној. Крај ложе стајаше Стремов и разговараше с њом. — Тенора више нема. Le moule en est brise. — Вронски joj ce поклони и стаде, здравећи се са Стремовим. — Ви сте, чини ми се, доцкан дошли и нисте чули најлепшу арију, — рече Ана Вронскоме, како му се учини, подругљиво погледавши у њега. — Ја сам рђав оцењивач, — рече он, строго гледајући у њу. — Као кнез Јашвин, — рече она смешећи се, — који налази да Пати одвећ јако пева. — - Благодарим, — рече она, узевши маленом руком у дугачкој рукавици плакату, коју подиже Вронски, и одједном тог истог магновења њено лепо лице уздрхта. Она устаде и оде у позидану ложе. Приметивши да њена ложа у току идућег чина остаде празна, Вронски, изазивајући швикање обамрлог на звуцима каватине позоришта, изађе из иартера и пође кући. Ана је већ била код куће. Кад је Вронски ушао, она беше у оном истом накиту, у коме је била у позоришту. Она сеђаше на првој наслоњачи крај зида и гледаше преда се. Она погледа у њега и одмах заузе пређашњи положај. — Ана, — рече он. . — Ти, ти си свему крив! — узвикну она са сузама очајања и злоће у гласу, устајући.