Delo

БАРОН ЕРЕНТАЛ II Г. ИЗВОЉСКИ 345 Пошто је Аустро-Угарска била обнчно у блиским односама са својом немачком савезницом, то можемо закључити, а да не будемо брзоплети, да се влада цара Виљема у овој ствари потпуно слагала са владом Фрање Јосифа. По догађајима је то нзгледало вероватно, гпа ма како да је било заиста у ствари. Цар Никола је посетио Виљема П-ог у Свилеминди, и оба владаоца су била праћена својим министрима сиољних послова. Г. Извољски и кнез Вилов су у току разговора додирнули п питање о блпском Истоку. Изгледало је да немачки канцелар жели чути, шта бп требало радити да се задовоље хришћански Словени у Македонији, а да се не нашкодн ауторитету или престижу Виљемовог пријатеља и савезннка: Абдул-Хамида. Г. Извољски је одговорио на питања кнеза Билова врло опшпрно. Он је изложио тешкоће којнма је оптерећен задатак стварање судских рефорама; нагласпо је осетљивост Абдул-Хамида, темељитост (дипломатска реч за педантан формализам?) барона Ерентала, револуционарне наступе енглеског кабннета, који је хтео да да реалну моћ пнтернационалној Финансиској Комисији и тиме знатно смањи султанова права. Али у полнтпци је успех све, и руски мннистар дао је свом немачком колеги на знање, да је план рефорама, поред свега, добар онакав какав је. „Ако за сада још нпје остварен, онда еу бар дебате већ прешле, и иоједини иараграфп потпуно утврђених, После тих новоети показао се кнез Билов јако расположен. Он је расправљање свог руског колеге саслушао са великом иажњом, и изгледао је врло радостан што је ствар дотле дошла да се може практично употребпти. Онда је још додао: „Што се тиче Немачке, њена је, као што знате, највећа жеља да се иолитнчке стварн на Балкану сврше на миран начнн. То је међутим заиста врло тешка ствар, али кад сте се Ви п Ерентал сложили у томе, да препоручите један пзвестан број рефорама, оне ће онда сигурно одговарати свима захтевима за овај случај. И ја Вам срдачно честитам. Могу Вам рећи, да ћемо потпомоћи свом евојом снагом онај предлог, који сте спремили Вас двојнца. Анеолутно снгурно. Bu сте задужили Европу“. Овим илп бар сличним речима изразпо је кнез Билов своје задовољство п обећао своју сарадњу. Ннје себи оставно отворен пут, да бп се после могао пзвући. Ништа ннје ограничио. Дело, књ. 53. 23