Delo

346 Д Е Л U „Покажите Ваш план рефорама посланицима Великих Спла у Цариграду и рач}’најте на нашу сигурну помоћ“. Ово одважно п човечно држање канцелара требало је да умири и ублажи пзвесне државнике, који су се само тог бојали, да Немачка у опште није рђаво расположена према плану македонске реформе. А то страховање, може се отворено рећи, било је доста распрострањено. У Паризу и Петрограду, у Лондону и Риму сумњало се потиуно у жељу Немачке за реформу турске царевине. Али ово одобравање и важно обећање немачког првог министра умирили су скоро сваког државника који је сумњао. Ипак је постојао још један, који је по сваку цену остао неповерљив, тврдећи да ће Немачка, ма шта да је рекао канцелар, осујетити руске напоре за поправку стања македонских хришћана на рачун еултана. „Па добро, али и Аустрија је...“ „Аустрпја је као какав суд од леда“, био је одговор. „Она може врло добро да поднесе хладне течности; али висока температура царско-турске милости ће стопити лед, па онда... “ У Русији се није сумњало, нли боље рећи, сумњало се, но на двору Николе П-ог није. Његово Величанство, за које ее каже да се живо интересује за вршење иослова, примило је изјаву кнеза Билова као чисто злато. Само зато је већ вредело пћи у Свилеминду, да се чују ове пријатне новости. И еам цар Титуе не би сматрао за пзгубљен нн један дан који би провео на овом путу. То је бар било мишљење Николе П-ог. Али број оних који су сумњали растао је све више и није се дао ућуткати. Скоро сви су одржавали рђаве слутње о плановима Немачке. Она го не може допустити, говорили су, да се одрече султана у најкритичнијем тренутку његове владавине. Ако је Абдул-Хамид икад био у нужди за помоћ, коју му је његов берлински савезник толико пута обећавао, онда је то сад. Он је на ивици провалије, у којој га чека потпуна пропаст. Интегритет турског царства је у гштању. Увод ових рефорама биће идентичан са почетком распадања, а за раепадање Абдул-Хамид има скупо да плати. А оно се не да отклонити. Треба радити свима силама на томе да се спречи распадање Отоманског Царства и смрт султанова или његова бацивање с престол. Тако се размишљање наметало свима онима који су обавештени о закулисним дипломатским пословима. Њима је било немогуће одбацити уверење, на ће Немачка по што по то, спасти султана од опасности, у којзт