Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ 47 „А она ми је тајила свој одлазак. „Она нија пешке отишла „Ни на коњу; авај! па како? „Одједном је одлетела, „А ништа ми није оставила. Ова строфа отвара низ стихова, најдирљивијих што их је француска Муза испевала. Сасвим друге природе је непознати писац Лакрдије о Патлену. II та лакрдија је од истинске књижевне вредности. Комично схватање је исто тако добро као и вештина приказивања. Све је срачунато на ефекат. Сама садржина је ништавна један трговац, луиеж и приглуп, покраден је од једнога препреденог адвоката; долази извесан подмукао сељак који их превари обојицу. Али та незната садржина је представљена са истинским комичним генијем. Морал комада није врло висок, и своди се па пословицу: нађе се и над попом поп. Све су то чисто француске особине; од почетка до краја веје кроз ову лакрдију, боље још комедију, чисто француски дух. IV После опште малаксалости духова у прелазном времену што је настало при крају Средњег Века, а које је трајало скоро двеста година, дошло је једно доба буђења, свестраног таласања и интензивног живота: доба Ренесанса, или Обнове. Погрешно , је схватање, бар што се Француске тиче, да Обнова не значи ништа друго него буђење класичне старине. Кроз цео Средњи Век класични писци су били познати Французима, па опет то није било довољпо да стварп Обнову. Погрешено је н схватање, исто тако само с погледом на Француску, које је недавно изнео др. Вилхелм Оствалд, да је Обнова пореметила природни развитак културе код појединих народа. За друге народе је то можда тачно; за Француску — не. Две стотине година пред Обнову француски дух је био у очевидној клонулости, после напонскога стварања у Средњем Веку. Обнова је имала за задатак да иробуди и прене француски дух, да га крене на рад и да унесе у њега један нов елеменат који му је дотле недостајао, да га обогати артистичким осећањем. Французима је Обнова дошла из Италије. Главна особина талијанске Обнове била је у том што је она, ослањајућп се на старе Грке и Римљане, васпоставила веру у