Delo

АНА КАРЕЊИНА 63 — Ви се спремате да ступите у брак, и Бог he вас, може бити, наградити потомством, није ли тако? И шта? Какво васпитање можете дати својој дечици, ако не победите у себи искушење ђавола, који вас вуче неверовању? — рече он са кротким укором. — Ако ви волите своје чедо, онда као добар отац нећете само богаство, раскош и почасти желети своме детету; ви ћете пожелети и његово спасење, његово просвећење светлошћу истине. Није ли тако? Шта ћете одговорити, кад вас невино детенце упита: татице! ко је створио све што ме очарава у овоме свету — земљу, воду, сунце, цвеће, траву?“ Је ли могућно да ћете му рећи: „не знам?“ Ви не можете да не знате, кад вам је Господ Бог, по целикој својој милости, открио све то. Или вас дете ваше запита: „шта ме очекује у загробном животу?“ Шта ћете му рећи, кад ништа не знате? Како ћете му одговарати? Оставићете га саблазни света и ђавола? То није лепо! — рече он, нагнувши главу у страну и гледајући у Љовина добрим кротким очима. Љовин није сад ништа одговарао, не зато што није хтео да ступа са свештеникОхМ у препирку, него зато што му нико није задавао таква питања, а кад му деца његова буду задавала ова питања, биће још времена да се размисли шта да одговори. — Ви улазите у доба живота, — настави свештеник, кад треба изабратн пут и њега се држаги. Молите се Богу, да вас Он, по својој благости, помилује и да вам помогне, — закључи он. „Господ и Бог наш Исус Христос, благодатију и шчедротами својего человјекољубија, да простит ти чадо“... и завршивши опроштајну молитву, свештеник га благослови и отпусти. Вративши се кући, Љовин се осећао радостан што се његов незгодан положај свршио и свршио се тако да није био принуђен да лаже. Осим тога, у њему оста нејасна успомена да оно, што је говорио овај добри п симпатични старчић, сасвим није било тако глупо, као што му се спочетка учинило, и да ту има нечега таквог што би требало расветлити. „Разуме се не сад“, мислио је Љовин, „него доцнпје, другом приликом“. Љовин је сад љише него пре осећао у души нешто нејасно и нечисто, осећао је да се у односу према религији налази у оном истом положају, који је он тако јасно видео и