Delo

РУСКА КЊИЖЕВНОСТ II СТУДЕНТН 431 ^уржоазија, порушили су морал и веру, уништили мир и cpehy човечју н на иресто cpehe нопели генија бола и трпљења. Старији, сталоженп људи, који су компромисе живота хтелн н морали потписати, тешко улазе свом својом душом у руску литературу. Само млад човек, који се од теретних кола живота не да смрвити, може не бити буржоазија. И зато све четири стране студептског света путују у Русију да се ноклоне хришћанству и варварству које дах лажи још није оскрвнио, да се поклоне ираљубавп Хрнста из Назарета и иремудрости сатпра и фауна. Русн преврћу још недодпрнуту земљу, и то не земљу од које се лонци праве, пего земљу из које се злато вади. Геније њихов је моћан, јер нити служи нити управља. — Али бити човек, који је већ зачетком својим резултат компроппса, и не хтети компромис; и живети међу људима, а не хтети бити буржоазија, то су елементи трагичног сукоба. II зато кроз тихе и мирне руске ноћи увек пролеће онај Чеховљев галеб са чудним п тајанственим својим криком. Кроз све Русе веје дах тужне и ћутљиве степе у коју је нрирода тако мало радости унела. Руси много ћуте, а кад проговоре онда је тако као да холуј ломи шуму. У обичном разговору падају речи теже од камења, а од ужаснпх истпна у животу кроје се карикатуре без фплистарске естетпке и толеранцпје, карикатуре у којима има нечег конвулзивног. Руски хумор је неспмпзам, али песимизам који воли човека, и који све оирашта. Пред чудноватим и обичним свецима руске литературе горе понајвише студентске свећице, а то је и нриродно и схватљиво. Студенти најчешће куцају и лупају на капију живота п сазнања, а нико ту капију до сада није тако широм отворио као Руси. Студенти имају највише планова и жеља, и зато се њима често дешава да не постигну оно што хоће. Они доживљавају најразноврсније ствари, и зато је код њих обичан случај да не разумеју оно што виде и нреживе. У тим нрвим чворовима живота радо се подају оннм нонекнм замршеним и једностраним етикама и логикама, но којима се тако често развпјају и пропадају животн руских јунака у књигама, а и у животу. Рускн писци комад по комад цепају људске проблеме, и у сваком комаднћу нзносе откуцаје живота и болести духа и тела; а младе људе привлачи да варварском тачиошћу ирегледају све наличје жнвота, преко кога старији бацају копрене лажи и нзмирења. „Нашто ти је истина кад те она може смрвити“ —