Delo

432 Д Е Л 0 говори се у свих пет делова свега; и зато студент мора да завири у онај шести део света, где се и друкчије говори. Откуда долазимо, шта смо и куда идемо — некада су била омиљена питања и расправе студентских саетанака. Данас се ти проблеми расправљају пред ђачићима који још режу своја имена по скамлијама и цртају своје наставнике по вежбанкама. Руси пођоше даље. Већ по себи страшно пптање зашто заоштришеу још страшније питање нашто, и нађоше да на питање нашто нема одговора. И нашто и чему стало је да рнје и буши по мозгу младих људи, и увукла се сумња у најбитније постулате не само живота, него и голе егзистенције човекове. Зашто је унело револуцију у друштвени ред, а зашто је револуцирао законе нужности, па чак и самог разума. Дошло је време да се страсној аријанској идеји почео сушити корен, и Рус се усудио да пљуне на живот крви и меса. — Омладина са високих школа се пренеразила, збунила, застидела; и помоћу руске литературе пробија у нејаке мозгове куатус бола и страдања, страст разума и гађење од вулгарности живота. — Као на улаз Дантеова пакла, тако бисмо и на врата сваке руске библиотеке могли ставити: per me si va nella citta đolente, permesiva nel eterno dolore. Руска литература je литература мрака, зиме и смрти. Откад се она популарисала, мање је сунца на земљи, и сиве паучине увијају све радости људске. Руска литература је експлозивна матернја, а студенти су деца која најрадије дирају оружје. И често се трагично свршавају експеримеити њихове радозналости, јер нико још није био јачи од грозног талента Достојевскога и ужасне досаде Чехова. За деликте фантазије пак за сада још немамо закона, а школе не знају како да се нађу у сплним дужностима које им данашњи компликовани живот налаже. У данашњој светској култури живе и боре се два генија, аријанство и семитство, дух живота и дух смрти. Древних пагапских и пантеистичних мисли и страсти нема више. Синтеза живота, по којој би се сазнање и религија спојили, несавремена је. С једне стране ировалија чулног живота, а са друге стране провалија мислп; а између искушења и рефлексија ситпичари и мрви се дух и тело човечје. Каинов зеак је знак нашег времена. Великп и хармоничнн пароди су нестали; животи садашњих народа само су састојци опште човечанског жпвота. Исто тако је пестало и оних великих литература које су лите-