Delo

А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 419 • • да је извезено и то: у год. 1908, 4929 комада, у години 1909, 545£ 'комада и у годпни 1910, 2257 комада. У погледу на извоз свиња и свињског меса Србија безусловно гравитира према Аубтро- Угарској. У извештају бечке трговачке коморе с правом се истиче, да је извоз стоке скроз питање цене. Ја намеравам да се поново вратим на ову велику тачку, али хтео бих још сада укратко наиоменути, да у томе има доста погрешних назора које ваља исправити. По општим принципима понуде и тражње, за сваки увоз меродавна је цена, која се даје постићи у земљи увоза. При потпуно слободноме иромегу биће дакле способна за извоз она земља чији су трошкови продукције незнатни тако да их не паралишу трошкови око превоза. Кад би дакле између Србије, чпји су трошкови око нроизводње незнатнији, и|Аустро-Угарске постојао слободнн сточни промет, као што је некада било, онда би се могло казати, да је српска конкуренција кадра да обори цену у земљи. Макар како тачно то било са теоријског гледишта, практички би се од случаја до случаја увек имало ценитп да ли је количина стоке или меса, која из Србије нама долази, довољно велика, да би на аустро-угарској ппјаци могла имати знатнога ефекта. Али овај привредни закон сасвим престаје важити, кад између обеју продуктиввих области постоји царина и кад је, сем тога, количина увоза одређена контигентом. У томе случају, пре свега, утицање на унутрашње цене спречено је царином до висине њенога преноса. Преко тога мора се у рачун узети и дејство контигентовања, а то је дејство у томе, што цена стоци не зависи од увоза, већ увоз од цене стоке. Кад већ постоји контингентовање у иначе једнакнм царинским приликама увоз у Аустро-Угарску повољнији је за Србију само у толнко, у колико износи диференција у трошковима преноса према осталим земљама. Висина, пак, контигента не игра иикакву улогу кад се имају у виду цифре које односно Србије у опште долазе у питање. Са житом слична је ствар, као и са стоком. Србија је створила везе са Француском, Белгијом и Холандијом. Француски и белгијски уговорннци дођоше у Србију и организоваше тамо извоз, који — потпомогнут румунским и руским бродовима већином иде у Антверпен. Кукуруз и јечам у последње време и Немачка је куповала. II у извозу жита на сваки начин је од пресуднога значаја питање цене. Ја сам као пример већ напоменуо 27*