Delo

IX. ГЛАВА. НЕКОЛИКО ПОГРЕШАКА У ТУМАЧЕЊУ СТАРИЈЕХ СПОМЕНИКА. Овде ћу говорпти само о онијем погрешкама, које се тичу српскога имена. Ријеч Хрвати има у старијем споменицима mpu значења1: 1) = хрватско племе, 2) = Хрватска. Ово се значење може врло често наћи у старијем споменицима а гдјешто и данас н. п. у народној пјесми (Вук. Рјечник: Хрватп): „Па ти зовни у Хрвате равне — Побратима од Хрвата Мату.“ Ријеч равне показује, да овдје ријеч Хрвати не може ништа друго значити него: Хрватска. 3) = људи из Хрватске. За ово је значење Вук употребљавао ријеч Хрваћани [а и данасје гдекоји књижевници употребљавају с тијем значењем, премда је та ријеч у старије вријеме каткад исто значила што и Хрвати (= хрв. племе)]. 1640. год. пише Б. Кашић2: „Hrvat, Dalmatin, Bošnjak...“ АндријаКачић каже, да је Демогој краљевао „nađ Rvatim i Dalmatinim" (2 пут)3 и „Svadiše se Hrvati junaci, Dalmatini i mladi Bošnjaci.“4 1 Rječnik југослов. акад. III (1887—91): Hrvat. 2 Ritual rimski (1640) стр. XIV. 3 Korabljica (1782) стр. 416. 4 Razgovor ugodni (1889) стр. 261. Овдје могу поменути, да није истина, што каже Ј. Пасарић, да Андр. Качић „пе zna za ime Srbin u ovom samostavničkom obliku.“ Види н. п. у Korabljici (1782) стр. 436: „Срби“, а ријеч „српски“ уиотребљава често н. п. Korabljica (1782) стр. 432. код 1438. год. каже „Smederevo, Srpsko stolno misto, gdi stari naši Kralji i Bani pribivaše". Ha 112. стр. Razgovora (1889) изврће неко рејечи Андр. Качића (у Разговору) хрватске „knjige“ то су „књиге“ П. Витезовића (стр. 14, 257). Словинци су сви словенски народи, према томе у 2. пјесми „slovinski“ = словенски (slavisch) итд. У Вуковој „Песнарици“ (II. 1815, у предговору) „Хорватскш език“ = језик (тј. дијалекат српскога народа у Хрватској, као што се види из ријечи: дјевојка, дјеца итд. (види и Песнарицу I, 1814, стр. 120). Пореди: далматински језик, славонски језик, босански језик итд.