Delo

118 Д Е Л О и друго. Према томе ie: „Краљ „све Српске Земље и поморске“ = (на данашњем језику) краљ „све Србије и Приморја“; а то доказује 1) здрав разум, 2) латински и талијански пријевод тијех титула н. п. „Stephano Radoslavo... re de Servia et de Marina"; „Stephanus Vladislavus... гех totius terre de Rassa, Dioclitie, Dalmatie, Tribunie, Zachulmie“; „Ego Stephanus Uros dei gratia гех totius terre Rassie et Marine"1 п т. д.2 3) Требало би уиотребити све титуле. Стефан се Првовјенчани потписивао и овако: „Стефанв кралв и св богомв самодрвжвцв срБПСки", а други пут „СтефанБ кралБ срвпски",3 а Стефан Владислав: „Стефанв Владиславв помокиго божисовБ кралБ србски“4, а тако и: „СтефавБ КрошБ кралв все србске земле5“ и „Стефанв Хршшв кралБ српски6“ и „Стефавп Оуршшв... кралБ... Bcd>XB срвбвскпе земБЛБ.7“ — У овијем титулама стоји управо противно од онога што хоће В. Клајић. VI. В. Клајић мора и басне „попа Дукљанина8“ извртати, да би залудио своје читаоце. Како он употребљава попа Дукљанина, показују ови примјери: 1) В. Клајић каже9: „Рор Dukljanin pripovieda, da је u staro V doba, čitava zemlja od jadranskoga mora do Drine, Save i Sare 1 Rad. jugosl. akad. I, 130—1. (141). Mon. spect. hist. Slav. mer. I, 58, 59, и 1, 398; II, 111, 278. 2 Значење ce није промијеппло ни онда, кад је у множини „Српске (Рашке) Земље“, кад се зна, да се ни ствар није промијенила, него се употребљава једно поред другога. II данас се каже н. пр. Он има много земље (соllect.) или много земаља (т. ј. много комада земље). 3 Фр. Миклошић, Моп, Serb. 16, 17. 4 Фр. Миклошић, Mon. Serb. 27. 5 Фр. Миклошић, Mon. Serb. 50. 6 Фр. Миклошић, Mon. Serb. 53. 7 Фр. Миклошић, Mon. Set'b. 76. 8 Ево шта мисле о вриједности тога споменика неки историци: Фр. Рачки, (Ocjena starijih izvora, 1865, стр. 60; видп и стр. 65 и Književnik I. 222.) каже: „Ođgovarajuć dakle na pitanje o vriednosti historičkoj prvoga diela Dukljanskoga ljetopisa, možemo bez zvakoga okolišenja reći: đa taj „libellus Gothorum“ za hrvatsku i srbsku poviest neima baš nikakove vriednosti niti u materijalnom niti u formalnom obziru“. (Taj ce први дио свршује у Ив. Црвчића на 30. стр.) Год. 1880. потврђује Фр. Рачки оно, што је у Književniku писао о љетопису „попа Дукљанина." (Rad jugosl. akad. LI 1880, стр. 207.) Тако од прплике мисли о тој ствари и II. Кукуљевић, (Arkiv I 1851, стр. 2), а С. Љубић каже, да треба „da se na lomači spali.“ [Rad jugosl. akad. XLII1 (1878) 148], 9 Ime Hrvat (1890) стр. 7.