Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 127 једне (економске), идеалисте друге (идеје и вољну људску акцију). Узајамност дејстава свих тих фактора не одричу ни једни ни други. У другом делу Фује испитује социјалну правду и корисност у производњи. У трећем и четвртом правду и корисност у подели и потрошњи добара према индивидуализму и социјализму. Ту се нарочито задржао на идеји правичности при подели добара, која доминира економијом као и социјализмом и која у пракси води најдубљим реформама. Али Фује, који хоће и овде да мири индивидуализам и социјализам, подвлачи да те реформе, и онда кад долазе од државе а не само од приватних удружења, не компромитују ни у колико индивидуалну слободу и својину. Но то су све стари, много третирани и више економски проблеми; на њима се нећемо задржавати. Оно што је од особитог интереса у целој овој књизи, то су две идеје на којима се и Фује нарочито задржао и које ми мислимо овде мало опширније (и независно од осталог материјала) претрести: идеја о антагонизму између индивидуалног и колективног (социјалног) и, идеја о уговорном организму који Фује види у модерном друштву. Ова последња новијег је датума и интереса, јер се тек сад — и са развитком друштвеног живота. сваким даном све више — може правилно посматрати и претрести. Борба између индивидуалиста и колективиста одвела је антагонизам између индивидуалног и социјалног до апсурда. И Алфред Фује, који је и као философ волео да мири крајности, покушава да представи тај антагонизам много блажим. У свом испитивању он долази до закључка, да покрети индивидуализације и социјализације, које нам открива данашњи живот, нису у ствари толико контрадикторни и антагонистички. Али у томе резоновању Фује није ишао до краја. Ми сматрамо да треба поћи и даље и, не само ублажити но и и одрећи антагонизам између колективног и индивидуалног интереса. Нама изгледа да нема, да не може бити супротности између тих интереса, између индивидуалне и неке државне личности; да су интереси свију и интереси свакога тесно везани и да има једна стална узајамност и сагласност између циљева колективних и индивидуалних. Индивидуално и колективно не боре се, но се мешају, јер је социјална веза у толико јача у колико је појединац слободнији ; и, појединац је у толико слободнији у колико је социјална веза јача. Индивидуализација и социјализација иду под руку. Човек сваким даном постаје и социјалнији и индивидуалнији у исти мах; социјалнији у колико