Delo

Л А Ж И 237 с друге стране капу добричине Офарела; њена отрцана свила, црвенкаста боја и застарео облик падоше тако још јаче у очи. — „Али сад није ништа сувише лепо за Г. Ренеа“, рече Г-ђа Офарел са својом уобичајеном грчином ; па, обрћући свој јед на Анжелику, чији јој се поступак није свидео, продужи: „Ти ћеш бити срећна ако твој муж буде увек тако лепо обучен као твој отац“. . . Рене је сео међутим до Розалије. Прешао је преко заједљивости страшне грађанке, и није се мешао више у остатак разговсра, који мудра Емилија наведе одмах на кујну. Тај предмет је интересовао Г-ђу Офарел страсно, готово толико колико и Сандрета, Ратон, Пти-Вје и Бопоал, њене четири мачке. Није јој било доста што има своје сопствене рецепте за разнолика јела, као што су сок од ракова, њен тријумф, и патка у сосу Офарел, као што га је назвала сама, њен понос. Имала је такође особене адресе за разне набавке, говорећи о Паризу као што је Робинсон Данијела де Фое говорио о свом острву. С времена на време, она је правила читаве силаске у извесне квартове, на безграничне раздаљине од улице де Бање, идући за кафу у ову, а за талијанске паштете у ону трговину. Знала је да тог и тог дана у месецу, тај и тај трговац добија мортаделе1, други опет црне маслинке, трећи пак урме. То су, сваког пута, била читава путовања, у којима је најмања епизода представљала догађај. Час је ишла пешке, кад би правила безбројне опаске о рушењу Париза, претрпаним улицама, лепоти ваздуха у улици де Бање. Час је узимала омнибус са продужном картом; тада су њени суседи постајали предмет њених примедаба. Видела је једну дебелу госпођу врло љубазну, једног неуљудног ситног младића; кондуктер ју је познао и поздравио ; кола су се хтела преврнути три пута ; Један одликовани чича намучио се јако док је сишао. „Помислих заиста да ће пасти, сироти, драги господин...“ Ово прекомерно употребљавање безначајних појединости, који су се допадали осредњем духу сироте жене, разонођавало је Ренеа обично, јер је домаћица налазила покаткад, у свом изливу речи, по неки сликовит обрт. Рекла би, например, говорећи о једном од својих другова на том путу који се удварао некој куварици с корпом у руци : „Има људи који воле масне џепове...“ или о двојици који се беху посвађали: „Свађали су се као два Дарнажа...“ тајанствени израз који 1 Дебеле талијанске кобасице. llp.