Delo

* ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 469 шарочито њихово практично искоришћење. Цар пласира сам своје капиталр, продаје производе земљане и порцеланске из своје ф»6{жКе, продаје стоку и земаљске производе са својих добара и трља руке задовољно као какав ваљани земљорадник, кад направи који добар посао. Он има чудновату наклоност према 'Скоројевићима, тако да старо пруско племство, обично сиромашно, са ужасом посматра потомка једне расе, која је на мачу постала великом, како обожава златно теле. Вилхелм II врло *често има изглед једног великог буржоа. Цар Вилхелм је увек желео бити савремен. То се најбоље види у његовом подухватању са социалним питањима. Желео је бити „социални цар“ или социалиста можда. Хтео је да туче социализам његовим сопственим оруђем. Радничко и у опште социално законодавство у Немачкој је у главном његово дело. Највећа његова тековина је стварање моћне флоте и образовање колонијалног царства, према коме немачка нација гаји врло велике амбиције. Све је то створио цар из ничега тако рећи, •борећи се дуго са многим факторима, док није успео да заинтересује и народ за та питања. „Трговина и флота су два стуба моје државе". Снага Немачке и владавина на мору, то су нераздвојне ствари. И тако је, благодарећи овим напорима царевим, ■Немачка постала „светска држава“. Већ 1895 године, 25 година после Седана, говорио је цар: „Немачка царевина постала је светска царевина. На свима крајевима света живе Немци. Богаство Немачке, наука немачка и рад немачки прелазе преко Океана. Наша је дужност да тесно спојимо са својом отаџбином ову нову и већу Немачку“. „Народ немачки не зна колико је велики“. Пред колонијом немачком у •Јерусалиму цар говори: „Ако је коме од вас потребна моја заштита, ја сам ту!“. При освећењу једне оклопњаче он изјављује: „Нека би овај брод подсетио све Немце, да се свуда у •свету налази Немачка Царевина, готова да им дође у помоћ“. Прошле године је рекао трговцима у Либеку: „Ја могу да вам гарантујем: идите напред, и застава Царства доћи ће за вама“. За овај империјализам немачки покушали су немачки научари да докажу и његову теориску оправданост. Цар Вилхелм хоће да оствари тај империјализам практичним путем. Стара девиза римска гласи у његовим устима, са не мање поноса: civis •Germanus sum! Послуживши се једном фразом лорда Палмерстона цар изјављује, да се ниједан топ у свету не сме опалити