Dijalektika prirode

помиње због ПпиЖИе раг{аllе сЈоп! еllе еsl роиг 1а тесап!рие 1 )- Ово је потпуно тачно за чисту математичку механику у којој су, речи као што смо видели на|Пред код Сутера, само други изрази, имена за алгебарске формуле, имена о којима је најбоље ништа не мислити. Но како се знаменити људи баве том ствари он ће ипак у Предговору да проучи то питање. Под силом тела у покрету може се, ако се правилно мисли, разумети једино њихова способност да савладају препреке или да им се одупру. Дакле силу не треба мерити ни са гпу нити са ШУ а ве+а једино препрекама и њиховим отпором. Међутим постоје три врсте лрепрека: 1° несавладиве препреке које потпуно униште кретање и оне ве+l због тога не долазе овде у обзир; 2° препреке чији је отпор тачно толики да заустави кретање и оне то тренутно постижу; случај равнотеже; 3° препреке које поступно заустављаЈу кретање; случај успореног кретања. »Ог ЈоиЈ 1е топс!е сопу|епЈ ри'И у а ершНбге еп!ге сЈеих согрз, риапсЈ Iеs ргосЈиИз сЈе Iеигs таззез раг Iеигз уЦезвез уЈгЈиеПез, с'еsЈ а сПге раг Iез уИеззез ЈепсЈепЈ а $е тоиуо!г, sопЈ едаих с!е рагЈ еЈ сЈ'аи!геОопс 'сЈапз ГедиШВге 1е ргосЈиИ сЈе 1а таssе раг 1а у!Јеssе, ои, се дш е5( 1а тете сНоsе, 1а диапЛЈе сЈе тсиуетепЈ, реиЈ сопу!епЈ аиss: дие сЈапs 1е тоиуетепЈ геЈагсЈе, 1е потВге сЈе5 о!зs(ас!еs езЈ сотте 1е сагге сЈе 1а уКеssе, еп ди'ип согрs дш а (егте ип геs3ог(, раг ехетр!е, ауес ипе сег(а!пе у!Јеssе, роигга, ауес ипе VIЈеssе сЈоиВlе, Јегтег ои ЈоиЈ а 1а (оls, ои sиссеsslУетепЈ, поп раs сЈеих, таls диаЈге геssог(s sетВlаВlеs аи ргет!ег, пеи( ауес ипе уКеssе Јгlрlе, е( а!пsl сЈи гебЈе, o'оп Iез рагЛsапs с!еs (огсеs уШез (Лајбницисти) сопс!иепЈ дие 1а (огсе Феs согрs ди! 5е теиуепЈ асЈие!IетепЈ, е5( еп депега! сотте 1е ргосЈиК сЈе 1а тазsе раг 1е сагге сЈе 1а уИеззе. Аи ЈопсЈ, дие! IпсопуепlепЈ роиггаlЈ-П у ауо!г, а се дие 1а тезиге сЈе5 (огсеs (ПЈ

] ) његове потпуне нехорисности зј моханиху.

Мера кретања рад