Ekonomist

108

жапитала може се обележити као корисна ствар; за поједине акционаре пак, као ортаке друштва, ова политика може бити и штетна, јер, као што ћемо доцније опширно изложити, њихово право на учешће у добити може бити овим начином уништено.

Да споменемо, најзад, и намерно обарање курсне вредности акција, — као разлог, који је, нарочито за последње две-три године, утицао на поједина акционарска друштва, да што већи део чисте добити уносе у резервни фонд, у место да је деле међу акционаре.

Да ово мало објаснимо. Курсна вредност акције зависи, у главном, од два момента, на име: од њене интерне вредности и од дивиденде коју вуче.

Тешко је казати, који је од ова два момента меродавнији при образовању цене за поједине акције; али би се, као правило, могло утврдити следеће: у временима новчане кризе и високе тржишне интересне стопе на курс акција јаче ће утицати величина дивиденде коју акција даје: док ће при јачој новчаној циркулацији и ниској интересној стопи интерна вредност акције бити одлучујућа при образовању њене берзанске цене.

Горе постављено правило даје се врло лако објаснити. При јакој новчаној кризи и високој интересној стопи на пијацу се бацају у првом реду они папири, који носе малу ренту, док је, из истог разлога, врло мали број купаца, који ће такве папире куповати, — и услед те јаке понуде и слабе тражње берзански курс акција, које дају малу дивиденду, иде далеко испод њихове интерне вредности.

У потврду овога није можда излишно да наведемо два-три примера. Неки од београдских првокласних завода, као на пр, Београдска и Врачарска Задруга, Прометна Банка ит. д. воде политику стварања великих резервних фондова, и услед тога деле својим акцнонарима малу дивиденду, управо много мању но што би могле дати, — и стога је берзански курс акција сва три поменута друштва далеко испод њихове ин. терне вредности, и у исто време далеко испод курсне вредности других акција, које имају мању интерну вредност али које дају већу дивиденду.