Ekonomist

– 119

Поводом питања о земљорадничком кредиту.

Кредит је несумњиво у данашњем економском уређењу један од највећих фактора напредне и развијене производње у опште. Е

Живећи у заједницама људи су дошли у зависност рада од других. За сваки већи напредак ма у ком погледу било потребан је солидаран рад. Добро схваћен интерес сваког појединца, огледа се у солидарности са осталим члановима заједнице за све што је добро и напредно. Практичан израз солидарности јесу слободна удружења.

Удружења су у опште неопходно потребна за сваки већи посао од опште користи. Она су природне последице заједничког живота; без тих се у данашње време апсолутно не може.

Има пак питања која се могу решити и месном иницијативом али се много лакше решавају путем удружења. Једно од таквих питања јесте узајмљивање новца — тражња кредита, — од стране економски слабих. Познато је да се кредит у толико лакше добија у колико је дужник више познат и у колико је извеснија његова солвентност. У погледу гаранције исто је тако и више њих представљају сигурно већу гаранцију од једног самог — ако су релативно исто имућни. Још нешто. Кредитор хоће такође да води рачуна о употреби датог новца. Нико без реалне гаранције не даје конзумтивни кредит. С тога је неопходно потребно да кредитор буде по месту — близу дужника како би био у могућности да врши надзор над употребом кредита од стране дужника. Све ове одлике — односно слабе стране — постоје у најјачој мери — код земљорадничког кредита.

Земљораднички кредит није исто што и хипотекарни кредит. Он се разликује од овог последњег 1) по свом економском циљу, 2) по правном каракшеру и 3) по установама које му служе као органи.

1). Земљораднички кредит нема за сврху добијање капитала за куповину земљишта или за подизање зграда — за ове потребе служи хипотекарни кредит. Њему је циљ, набавка покретног привредног инвентара (стока, пољ. справе) потребних капитала за свакадневне (обичне) трошкове обрађи-

де