Ekonomist

120

вања. Земљораднички кредит је потребан не само сопственику него и закупнику. У природи је пољопривреде да приходи притичу тек крајем године а кадкада и после дужег времена — док су трошкови које захтева непрестани.

Земљорадник треба дакле непрестано да улаже нове суме за обрађивање. Међутим неродна година, губитак у стоци или људству, изванредни трошкови због болести, а често, на жалост, и услед великих трошкова приликом прослављања народних празника и обичаја (слава, женидба итд.) земљорадник је у немогућности да врши дата улагања за обрађивање; приморан је да прибегне кредиту. Потребан новац даће му земљораднички кредит, који не треба да је дугога рока као што је хипотекарни али не треба ни да је тако краткога рока као што су индустријски и трговачки зајмови по меницама, који обично не прелазе 90 дана.

9). Земљораднички кредит нема за подлогу саму земљу. Његова је гаранција било у обртном капиталу за обрађивање, било у оруђу, стоци и жетвама. Тада је то — с правничке тачке гледишта — мобилијаран кредит а не имобилијаран. Још чешће лак нема никакве залоге; ганаранција је у самој солвентности дужниковој, која се ојачава потпором још једне личности као јемца или се пак налази у солидарној одговорности свих чланова једног удружења. Онда је то лични кредит за разлику од реалног за који је потребна залога.

3). Најзад установе које служе као органи земљорадиичког кредита сасвим су различите од оних за хипотекарне кредите.

Нас за сада интересују само оне прве установе (за земљ. кредит). Оне се деле на две категорије: једне имају за циљ поделу личног кредита. а друге поделу мобилијарног кредита, Напомињемо одмах да готово само у Француској постоји организација за поделу мобилијарног земљорадничког кредита иначе у свима осталим земљама подељују се искључиво лични земљораднички кредити.

ЈЕ

Изнећемо сад преглед установа које подељују земљораднички кредит са бројним стањем и њиховим радом у појединим страним државама остављајући да завршимо тај преглед. са сличним установама у нашој земљи.