Ekonomist

124

радила је с 51 савезом задруга и каса, који имају 15:255 задруга и 1,678.324 чланова. Укупан број износио је 36.235 милиона марака.

Ишалија. — Банака типа Шулце — Делић има око 800. Прве су основане 1865 године у Лоди-у и у Милану. Износ улога је више од 1! милијарде франака. Некоје од њих су кредитне установе првога реда као што је она у Милану. Она има толико улога да један део мора да пласирау државне папире. Друге узајмљују новац од штедионица и позајмљују га својим члановима. Од свих кредита које Одо: бравају те банке 31%/, долази на пеиљораднике од којих 25"/, на малопоседнике 67, на великопоседнике и 5'/, на надничаре — земљораднике. Многе од ових банака груписане су у обласне Савезе и од 1876 год. у једну „федерацију талијанских популарних банака“, којој је седиште у Риму. У години 1913. основан је „Народни кредитни институт за кооперацију“.

Поред ових популарних банака има у Италији и чисто пољопривредних каса, које је створио Волемберг. Оне су биле чувене на изложби од 1889 год. у секцији Социјалне Економије. Њих има око 2.600 и све су типа Рајфајзен. Интергсантно је напоменути да су и ако створене од једног Мојсијевца, данас готово све (2000 на 2.600) у рукама свештенства. То долази отуда што је Хришћанска Црква не само у Италији него у свима земљама веома наклоњена тим кооперативним удружењима за кредит, јер она остварују њен програм од старина, борбу против зеленаштва, изига уогах.

Енглеска — је за дуго остала изван овог задружног покрета. Рекли смо напред да то долази отуда што су енглеске банке јединствено организоване, нарочито у Шкотској. Ирска је прва следовала задружном кредштном покрету, који се данас орзо и развија.

Русија је земља где су кредитна коопернтивна удружења пре рата имала највећи полет свакако зато што је то земља где је зеленаштво највише царовало. — Та су удружења имала три разна облика:

1) „Удружење за зајам и штедњу“ типа Шулце — Делић. Циљ им је био штедња исто толико колико и позајмљивање (давање кредита), али су имали слабији успех него немачке и