Ekonomist

126

ним задругама 40 милиона франака. Сама пак држава поклањала им је свој удео у заради Француске Банке, који по уговору није смео бити мањи бд 2 милиона франака годишње, али који је за време рата достизао и 40—50 милиона, тако да је укупан износ намењен задругама износио близу 300.милиона франака Држава не даје сама тај новац задругама, пошто је за то некомпешеншна и пошчињена политичким утицајима. Законом од 31 марта 1899 створене су Обласне кредштнв касе, које добијају од државе новац без интереса, па га онда оне дају на зајам кредитним локалним задругама са малим интересом. Рок тих зајмова не сме бити већи од 5 година. И код ове нарочите организације, дакле, где је држава све учинила, морало се прибећи нарочитим органима за поделу кредитл а држава је ипак одстрањена.

Поред ових синдикалних задруга постоји у Француској и један мали број задруга типа Рајфајзен. То су тако зване Диранове касе (са!55е5 Оигапд). Оне одбијају сваку помоћи сваки надзор државе; рачунају само на себе. У некојим областима има их прилично много само су мале; делокруг им није већи од једног села; хоће да се сви задругари познају.

Укупно има у Француској око 6.000— пољопривредних кредитних каса, које подељују око 200.— милиона кредита годишње. Задругара има до 300.000

У Француској је организован и мобилијарни земљораднички кредит, али, рећи ћемо одмах, без успеха. Сељак има право да жетву коју задржава код себе, да у залогу и добије варанш, помоћу којега долази до кредита. Законодавац је сматрао да је врло пезгодно преносити и чувати пољопривредне производе у /уавним сместаштима. С тога је дозволио сељаку да залогу задржи код себе и самсе о њој стара под кривичном одговорношћу (закони од 18 јула 1898 и 3 маја 1906). Међутим природно је да су зајмодавци били неповерљиви према таквој врсти залоге, која остаје у рукама дужника. Из тога разлога, као што смо већ рекли, овај начин кредитовања развија се врло споро, јер није исто залога и фиктивна залога.

Краљевина Срба. Хрвата пи Словенаца. — У нашој земљи има свега 4862 задруге, 28 подсавеза (од којих 24 припадају Гл. Савезу Срп. Земљ. Задруга. у Београду 2 Задру-