Ekonomist
127
жној Звези у Љубљани и 2 Средишном Савезу Хрватских Сељачких Задруга у Загребу) 24 покрајинска савеза и 1 Главни Задружни Савез.“
Поред тога постоје још 6 покрајинских Савеза, који нису чланови Главног Задружног Савеза. Од њих је најглавнији Савез Набављачких Задруга Државних Службеника основан у Београду нарочитим законом од 5 децембра 1921 год.
Од 4.862 горе поменуте задруге 2.649 су кредитне или 55"! „Њихов капитал износи 31,640.000. — динара, улози на штедњу 365.685.000.—; удели код Савеза пењу се на 105.129.000.динара; подељено зајмова задругарима за 195.970.000.—дитара.Ово су подаци за 3.656 (или 75", ) задруга, колико је њих послало извештаје. Према томе горње цифре у ствари су још и веће.
Задругара има 784.443 или 6,419, укупног броја становника. Из тога се даље изводи да је сакупљено у задругама 3.788.370. лица или 32,05"/, становништва, ако се узме да свака породица задругара броји 5 чланова.
Као што се види из овог кратког прегледа организација земљорадничког кредита почива у свима земљама на креди:ним кооперашивним удружењима. У пеким земљама та се удружења баве искључиво земљорадничким кредитом док у другим земљама та удружења кредитују не само пољопривреднике него цео средњи сталеж, дакле поред земљорадника
и мање трговце и индрустријалце.
Видимо на другом месту да удружења подељују поглавито лични кредит. Једино у Француској законодавство омогућава задужење земљорадника на залогу кретности али не на стварну већ фиктивну залогу. Кретпост је залога али остаје у рукама дужника, који је кривично одговаран за отуђивање им уништење залоге. Из ове ингениозне законске комбинације јасно се види колико је за пољопривреду својствен лични кредшт, а отежан ако не и немогућ мобилијарни кредит.
Најзад видимо из горњег прегледа да је организација земљорадничког кредита створена много више личном пноцијашивом, слободним удруживањем, него ли државним учешћем. На против, у земљи где се законодавац највише заложио за земљ. кредит, у Француској, успех је релативно најмањи у
# Подаци су из 1922. год.