Ekonomist

198

Немачкој је стварањем Пруске Централне Касе - која је показала одличан успех — заокругљено само и очеличено већ 20сто_јеће дело, створено слободним удруживањем. М ако државна установа она подељује кредите само преко задружних организација, односно њихових савеза.

Државна интервенција данас не треба да се искључује, мада је она само помоћно средство, које ојачава главни стуб за поделу земљ. кредита: слободна удружења — задруге.

П

Прелазимо најзад на конкретне предлоге зарешење питања жоје расправљамо, наиме на предлоге за стварање једне Земљорадничке Банке код нас.

Пре свега изјављујемо да је стварање такве једне Банке врло корисна ствар.

Као год што је за велику трговину и индустрију од велике користи централна кредитна установа за поделу јевтиног краткорочног кредита исто је тако-ако не и од веће важности, бар за нашу земљу — преко потребна једна Средишна Банка за поделу земљорадничког кредита, који је исто толико утицајан на општу производњу једне пољопривредне земље, колико и трговачки кредит.

Питање је сад, треба ли ту Земљорадничку Банку да оснује Држава или већ постојеће задружне организације» У том погледу постоје два разна предлога: 1) предлог оившег Мин. Пољпр. и Вода, који пледира за Држ. Земљ. Банку; и 9) резолуција анкете Мин. Пољоп. и Вода, одржане 12 и 13 септембра о. г. у Београду у којој се предлаже стварање Земљ. Банке од стране постојећих задружних Савеза, а уз учешће Државе.

Из свега што смо до сада рекли, лако се може погодити да смо ми за оснивање једне Земљорадничке Банке од стране постојећих Задружних Савеза. Не искључујемо државно учешће, али га схватамо на овај начин. Држава треба да учини што више олакшица таквој једној банци, да јој евентуално да и извесне привилегије поред материјалне помоћи за стварање, да врши што већи надзор над радом банчиним, нарочито у погледу поделе кредита на покрајине, али да се њени представници што мање мешају у унутрашње послове банчине, јер је држава за тај посао у сваком случају мање компе-