Ekonomist

129

? тентна од Задружних Савеза (у чијим би рукама била банка) који су кроз низ година осведочили своју способност за подељивање земљорадничког кредита.

Најзад имамо још само да напоменемо да је делокруг рада пројектоване Земљорадничке Банке у напред наведеној резолуцији и сувише велики по нашем мишљењу. Тешко да би се таква једна банка могла с успехом бавити подељивањем краткорочног, средњерочног и хипотекарног кредита, нарочито подељивањем овог последњег. Природа хипотекарног кредита је сасвим друге врсте од земљорадничког кредита. Поред тога нашто залоге у опште-а нарочито хипотекарне кад би се кредити подељивали преко задруга које су осигуране солидарном одговорношћу свих задругара. Најзад у интересу је саме пољопривреде да земља буде слободна од хипотека, које су се после рата једва једном свеле на минимум услед пада вредности новца.

Закључујемо дакле да је потребно и врло корисно основ ти једну Земљорадничку Банку на задружној основи, која би подељивала искључиво средње—рочне лиане кредите.

Тако би имали једну нарочиту средишну установу, која би задовољавала потребе средњег сталежа, поглавито земљорадничког, у средњерочном кредиту као што имамо Народну Банку за краткорочне и Државну Хипотекарну Банку за дугорочне (хипотекарне) кредите.

Др. Милан Ст. Протић

Наша Слободна Зона у Солуну Уговор са Кејским Друштвом.

Конвенција коју је наша влада закључила са Грчком 10. маја 1923. године односно транзитног промета преко Солуна, није потпуно решила питање наше слободне зоне у Солуну. Грчка влада је, истина, начелно пристала да гарантује пуну слободу нашој трговини преко тога пристаништа и да уступи један део луке на искључиву употребу нашој држави; али: