Ekonomist

130

жако је експлоатација солунског пристаништа од раније уступљена једном страном друштву, то је у конвенцији предвиђена потреба, да се и са овим постигне споразум о закупу или откупу његових права на део луке који је одређен за нашу слободну зону. Према томе, конвенција од 10. маја 1923., која је још пре шест месеци ступила на снагу, стварно нам уступа зону тек од дана, кад нам је солунско Кејско Друштво буде предало. Сама та чињеница довољно говори о важности споразума који се има постићи са тим друштвом.

Друштво за Експлоатацију Солунског Пристаништа, које је код нас познато под именом Француског Кејског Друштва, добило је, 1905. године, концесију за искључиву експлоатацију солунске луке за време од 40 година, односно до 1945. године Уговор о експлоатацији је био закључ-н између отоманске владе и једне групе француских капиталиста. После ан«ксије Солуна од стране Грчке, тај уговор је претрпео извесне измене, али је у својим главним диспозицијама остао и даље на снази, са том разликом само што је права и облигације отоманске владе примила грчка влада на себе. Кејско Друштво, дакле, и под грчким режимом, остаје господар солунске луке све до 1945. године кад његово право експлоатације истиче у корист грчке државе. У моменту кад наша влада приступа преговорима с њиме ради узимања оног дела луке који је одређен за нашу слободну зону, наш положај се може практично овако описати: грчка влада нам је уступила једну зону у солунској луци, скојом она може располагати тек после 1945. године; за сада, ако желимо да ту зону добијемо одмах, потребно је да склопимо са Кејским Друштвом уговор о условима, под којим би нам оно уступило своје право на експлоатацију за време од 1925. до 1945. године, за период од двадесет година.

Решсње наших односа са Кејским Друштвом може се упутити у два правца: првим би се ишло закључењу уговора о закупу (или о откупу) његових права; други би се састојао у утврђивању услова, под којима би наша влада признала концесију Кејског Друштва у границама наше слободне зоне. Спољна разлика између те две солуције била би у томе, што би у првом случају, наша влада, директно или индиректно, експлоатисала нашу зону, док би, у другом случају, експло-