Ekonomist

131

атација била у рукама Кејског Друштва. Нема сумње, да прва солуција, у принципу, боље конвенира нашим интересима него друга: она нам обезбеђује независност и слободу рада на нашем делу пристаништа, пружа нам могућност да извршимо онако уређење зоне како се нама свиђа и да видимо ону тарифну политику која најбоље одговара интересима наше трговине и нашег фиска. Све те привилегије отпадају у случају да се наши односи са Кејским Друштвом регулишу признањем друштвене конвенције у оквиру наше слободне зоне. Међутим, преговори у циљу закупа друштвених инсталација и конструкција представљају једну не малу тешкоћу: у питању ту није само закуп права Кејског Друштва, него поред тога, и нарочито, откуп његовог пристанка да нам зону потпуно уступи, Како оно, за сада, располаже нашом зоном, природно је да ће упети све свој: силе, да би извукло максимум бенефиција из те по његове интересе тако повољне ситуације. Његови захтеви могу врло лако имати карактер уцене ублажене само лепим фразама, и, у том случају, упућивање преговора у смислу признања друштвене концесије од стране наше владе не би било невероватно. Зато није без интереса прегледати основе, које постоје за решење питања и у једном и у другом смислу.

Уговор о закупу имго би, као главни задатак, да одреди износ закупнине коју би наша влада плаћала Кејском Друштву сваке године у замену за његова права, која би она примила на себе. Постоје стварно два начина за калкулирање тога износа: према уложеном капиталу у наш део луке, и према стварним приходима које друштво вуче од своје концесије. Уложени капитал у грађење целог солунског пристаништа и свих конструкција и инсталација на њему цени се округло на 12 милиона франака у злату. Наша зона са свим грађевинама које она садржи (кејови, два магацина, силне, штале, колосеци, окретнице и др. представља приближно једну четвртину те вредности, односно уложени капатал у редове које она обухвата износи око три милиона франака у злату, за протекли период концесије (20 година) половина те суме је већ амортизована, и за остатак времена до 1945 године Кејско Друштво има рачунати, у колико се тиче амор-