Ekonomist

132

тизације капитала уложеног у нашу зону, свега 1,500.000 франака у злату, што распоређено на 20 делова долази по 79.000 фр. годишње. Рачун се, свакако, не завршава на овој суми. Кејско Друштво може с правом приметити да није уложило толики капитал само зато да би могло после 40 година извући. Оно је уговором о концесији стекло искључиво право да се за све то време користи свим радовима у које је уложило свој капитал. Оно, дакле, рачуна не само да извуче уложени новац, него и да вуче ренту од пристаништа, и та му се рента мора признати. Од интереса је у овој ствари, да ће она за остатак периода концесије вући ренту од целокупне вредности пристаништа, без обзира на део амортизованог капитала. Тако, кад је у питању наша зона, рента се не може рачунати само на капитал од 1,500.000 франака, него на целокупну вредност коју представља наш део пристаништа тј. на три милиона франака у злату. Питање се компликује при одређивању интересне стопе на тај капитал. Ако се узме интерес 10%/, под којим се данас може пласирати капитал, долази се до суме од 300.000 франака у злату. која би представљала друштвену ренту. Са додатком годишње амортизације тој суми, добија се огромна сума од 375.000 зл. франака коју би друшто, на основу оваког рачунања, могло да тражи на име закупнине за годину дана.

Неоспорна је чињеница да Кејско Друштво никада није реализовало толику добит у експлоатацији нашег дела солунске луке, и толики захтев представљао би очевидну уцену. Зато се начин рачунања закупнине на бази уложеног капитала не може примити. Закупнина се има калкулирати према стварним приходима које је друштво реализовало у току своје досадање експлоатације, у толико пре што постоји сигуран основ за то калкулирање у друштвеним билансима. Тешкоћа у овом случају лежи у изналажењу оног дела при“ хода, који је друштву давала наша зона, јер друштво не води посебно књижење за инсталације које су нама припале. Ако се још могу утврдити тачно приходи од појединих конструкција као што су силос за жито, штале и два магацина на нашем кеју, немогуће је констатовати приходе од кејске таксе, који су пак већи од свих осталих, нити од употребе разних инсталација на кеју, пошто се књижење води не по деловима.