Ekonomist

"159

1,050.000. У трећој години повишава се порезна основа при истим претпоставкама а по одбитку у другој години у име пореза већ обрачунатих Дин, 500.000 на Дин. 1,500.000 што проузрокује порез од Дин: (,085:000.-и т. д.

Јасно је, да деоничарско друштво ради исплате ових Грдних пореза "који далеко превазилазе његов добитак, мора употребити своје у току ранијих година прикупљене резерве а по утрошењу ових и саму деоничарону главницу и да према томе свако деоничарско друштво у Војводини тачно може израчунати, када ће услед плаћања пореза потпуно нестати како његових резерви тано и саме деоничке главимце. |

Према томе је ван сваке сумње, да овај порески систем неизбежна води слому свију па и најсигурнијих деоничарских друштава у Војводини, да тиме штете народну привреду наше државе, шта више да и самој финансијској привреди државе, губитком једног великог броја издашних пореских предмета (објеката) и тиме проузрокованим знатним слабљењем порезне снаге свију привредних грана, наноси огромне штете“.

Уз тај меморандум дат је и један пример о начину опорезивања једног новчаног завода. Према чистој добити од 1,000.000 динара, непосредни порез износи 459.227 динара, а општински порез са прирезима (општинским и жупанијским) 910.500 динара. Издаци на порез већи су него укупна чиста добит за дотичну годину !

Као што се види, Војводина је несразмерно оптерећена и зато је разумљиво, што су представници њених акционар“ ских друштава први устали и тражили изједначење пореског законодавства. Нешто под утицајем тих протеста, а вероватно и због агитације пред изборе (јер и сам министар финансија биран је за народног посланика у Банату) наређено је било, да се из целокупног пројекта Закона о непосредним поре зима издвоји онај одељак, који се односи на акционарска друштва.

За похвалу је, што Генерална Дирекција Непосредних Пореза није хтела да решава ово питање једнострано. Пошто је састављен пројект од стране пореских стручњака, сматрало се за потребно, да о томе буду саслушани и заинтересовани. И у времену од 29—31 јануара ог. одржано је неколико конференција са представницима привредних кругова. Биле су заступљене све трговачке коморе из наше земље, централа индустријских корпорација, Савез индустријалаца из Загреба, (Савез новчаних завода и осигуравајућих друштава краљевине С. Х. С. Удружење Банака из Београда итд.

У начелу признато је и прихваћено једнодушно, да садашњи систем порезивања треба да се мења. Примећено је, са свим умесно, да је боље, ако је могућно, извести од једном целокупну реформу непосредних пореза, т.ј. изједначити пореско законодавство у погледу порезивања земљишта, зграла, приноса од личног рада, радњи, капитала и др.