Ekonomist

847

врете радње по закону о непосредном порезу ослобођене, то: је онда Министар Финансија погрешио, кад је одбио 'тужилачко друштво' од тражења, да му се неумесно наплаћена: пореза врати“. : (EH - | Il. — Г-ђа ЈБ. А., из Београда, жалила се Генералној Дирекцији Непосредних Пореза при Министарству Финансија на то, што јој је београдско Пореско Одељење разрезало порез на празан плац од порушене куће у Београду, који је по површини мањи од 500 квадратних метара и на коме je плацу она назидала ново кућу. Ту јој је порезу београдско пореско одељење разрезало 'на тај празан плац све док нова кућа није била готова. Министар Финансија решењем својим од 26. септембра 1924. године Бр. 25174 оснажио је разрез порезе извршен од стране београдског пореског одељења, налазећи да је овај разрез правилно извршен и у смислу закона. Незадовољна овим решењем, Љ. А. изјавила је тужбу Државном Савету противу истога наводећи као разлог, да овакви плацеви по варошима који су мањи по површини од 500 квадратних метара не оптерећују се порезом, пошто се исти плац не издаје под кирију нити се одвојено од куће ужива. Државни Савет расматрајући овај предмет по тужби, пресудом својом од 29. октобра 1925. године Бр. 24496. поништио је горе поменуто решење Мин. Финансија са ових разлога: „да се из акта овог предмета види, да тужиља уверењем доказује, да је њено земљиште износило мање од 500. кв. метара, то је онда погрешио Министар Финансија кад је исто задужио порезом, а противно чл. 20. закона о непосредном порезу. Позивање Министра Финансија на распис од. 5. марта 1922. године неумесно је, пошто се расписима не могу мењати законски прописи, а ово у толико пре, пошто Министар Финансија није влашћен ниједним познијим зак. прописом, да може расписима мењати законите одредбе“. и мислимо, да су обе ове одлуке Држав. Савета потпуно на закону основање. У овим случајевима се, као што се види, показује тенденција финансијских власти да прописе фин. законодаства протумаче и примени само с обзиром на чист фискални интерес. Не упуштајући се у то како је де једе јетепда, и да ли би била право, да једно велико индустријско друштво не плаћа инвалидску порез, Државни Савет као суд имао је да примени прописе позитивног права, без обзира на мотиве било политичке или фискалне. Ш. — Управа општинске трошарине у Б., решењем од. 28. септембра 1924. год. Бр. 1377, тражила је од пиваре. В. А Д. из Београда, да на основу другог става чл. 73. Уредбе о варошкој трошарини, плати 1/10 трошарине на: пиво, које је у времену од 1. јануаре 1924. г: до 23. септембра исте године извезла ван реона варошке трошарине. Против“